Пише: Катарина Рабреновић
Док се поносимо титулом еколошке државе, подаци из нове Стратегије заштите морске средине до 2036. године откривају сурову реалност – од тога да имамо чак 80 одсто пластике у отпаду до чињенице да је сваки други стомак сарделе пун вјештачких полимера. Стратегија нам показује да нас много кошта небрига о Јадрану.
Црна Гора под својом јурисдикцијом има 6.426 км² морског простора, што је скоро половина њене копнене територије.
Иако нам море доноси милијарде кроз туризам, оно је истовремено постало и највећа „депонија“ наших лоших навика.
Аларм у ланцу исхране
Један од најупечатљивијих података долазе из истраживања морског отпада.
Вјештачки полимери, односно пластика, чине чак 80 одсто пронађеног материјала у мору.
„Процентуално учешће по категоријама отпада указује на највеће загађење вјештачким полимерима (пластиком), које има удио од најмање 80 одсто. Процјена просторне дистрибуције отпада у мору показује да је количина отпада у плитким приобалним подручјима (попут Бококоторског залива) знатно већа од оне на отвореном мору“, наведено је у овом документу.
Како се појашњава, проблем није само у ономе што плута.
Истраживања спроведена 2014. и 2015. године показала су да загађење улази директно у наше тањире.
Тако је утврђено да чак 50 одсто испитаних сардела (S. pilchardys) у свом желуцу има трагове пластике.
„Није могуће процијенити право стање популације риба у погледу загађења макро пластиком, с обзиром на то да постоје подаци само за један истраживани период (2014—2015). Међутим, постојећи подаци указују на то да у свим испитиваним врстама постоји пластика у желуцима; поготово код пелагичних и мезопелагичних врста S. pilchardus, S. japonicus и T. trachurus са прилично повећаном појавом отпада (50%, 43% и 24%, редом) што указује на забрињавајуће стање“, истакнуто је у документу.
Код скуша тај проценат износи 43%, док је код шњура око 24%.
Ови подаци указују на то да микропластика више није теоријска пријетња, већ биолошка чињеница нашег акваторија.
Вук Бачановић: Култур-расизам и Бока Которска, случај хрватских захтјева у Црној Гори
Бока бетонирана
Урбанизација је „тихи убица“ обале, а стратегија показује да је од укупно 252 километра црногорске обалне линије, већ изграђено чак 32%.
Ситуација је, како се прецизира, најкритичнија у Бококоторском заливу, гдје је вјештачки измијењено невјероватних 54,5% обале.
„Због обима урбанизације, веома је изражен притисак са копна који утиче на морску средину. Од укупно око 252 км генерализоване обале Црне Горе, изграђено је око 80,5 км, односно 32% обале. Изграђеност у Бококоторском заливу (до Мамуле) знатно је већа (54,5%) него дуж отвореног мора (16,5%). Подручје од Добре Воде до Утјехе је значајно урбанизованије у односу на остатак обале“, наводи се у документу.
Констатују да је дуж обале отвореног мора ситуација другачија: типичан је потез од Добре Воде до Утјехе, гдје се урбано подручје протеже уз природну камениту обалу.
„Удио линије изграђеног земљишта ту је знатно већи (47,5%) од удјела вјештачки измијењене обалне линије (27%). У таквим случајевима, иако је сама обална линија формално неизграђена, не може се сматрати природном због непосредне изграђености у њеном залеђу“, пише у документу.
Нелегална изградња у најатрактивнијим подручјима – нарочито уз морску обалу и у заштићеним природним подручјима – поред негативних посљедица по обално копно, истовремено има и негативне ефекте на морску средину.
„Код овакве изградње често се не поштује велики број техничких, саобраћајних, еколошких и других захтјева, а јавни интерес се занемарује или потпуно игнорише. Непланска изградња додатно повећава притисак на природне ресурсе и животну средину, посебно у погледу загађивања вода. Надаље, насипање и бетонизација обале, као и експлоатација природног материјала (пијесак, шљунак), мијењају конфигурацију обале, уништавају морска станишта и угрожавају биодиверзитет у приобалном подручју“ упозоравају стручњаци.
Губимо милионе еура сваке године
Деградација мора није само еколошки, већ и огроман економски проблем. Процјењује се да Црна Гора због отпада у мору и нарушавања естетске вриједности плажа годишње губи око 5,7 милиона еура прихода од туризма.
„Приморске општине су у петогодишњем периоду (2015-2020) на годишњем нивоу и у просјеку улагале 12,25 милиона еура за побољшања у области животне средине; већина ових улагања имала је директан утицај на смањење притисака на морске воде. Удио издатака за животну средину у укупним буџетима приморских општина кретао се од 6,5% у 2015. до више од 12% у 2018. години.
У недостатку података о расходима приватног сектора за животну средину те јасних мјерила о томе како одредити који се дио националних трошкова животне средине може приписати заштити обалног подручја/ морске средине, ови трошкови се могу узети као апроксимативни – оквирни трошкови деградације.
„На основу упоредних искустава, губитак прихода од туризма усљед морског отпада и деградације естетских и рекреативних услуга које пружају плаже и приобално море процијењује се на 5,7 милиона еура годишње. Трошкови чишћења морског отпада укључујући губитке у рибарству процијењују се на 2,12 милиона еура годишње“, подаци су из Стратегије.
Када се томе додају трошкови чишћења и штете у рибарству од преко 2 милиона еура, долазимо до цифре која јасно говори да је заштита мора најисплативија инвестиција.
Подаци о температури мора потврђују глобално загријавање на нашем прагу.
У Улцињу је забиљежен линеарни тренд раста температуре мора од +1,28°C у периоду од 40 година.
„Овакве промјене погодују ширењу страних врста, којих је у нашем мору већ забиљежено 36, укључујући и инвазивне алге попут Caulerpa cylindracea“, пише у стратегији.
Добре вијести долазе из Бијеле
Бијела као некадашња еколошка „црна тачка“, констатовано је у документу, значајно је побољшана након пројекта санације у којем је уклоњено скоро 100.000 тона опасног отпада.
С друге стране, луке Бар и Котор и даље остају под присмотром као подручја са повећаним притиском загађења.
Како би се очувао биодиверзитет, Црна Гора је већ прогласила прве морске паркове природе – Платамуни, Катич и Стари Улцињ. План је да се до 2036. године мрежа заштићених подручја прошири, уз посебан фокус на ливаде морске траве Посидониа оцеаница, које су кључна „плућа“ нашег мора.
„Резултати процјене показују да је у упоредби са ситуацијом из 2016. године дошло до значајног побољшања за двије локације: канал Порт Милена, категоризиран као приоритетна жаришна точка А у 2016. години, тренутно је процијењен као жаришна точка Б, а за бродоградилиште Бијела ситуација се побољшала са жаришне тачке Б у 2016. на осјетљиво подручје Ц. За бродоградилиште Бијела побољшање се може директно повезати с пројектом санације који је резултирао уклањањем 98.783 т опасног отпада (пијесак, контаминирано тло, азбест итд.) с те локације. У случају Порт Милене, побољшање се може приписати одређеном напретку у повезивању са канализационим системом и господарењем отпадом на подручју опшине Улцињ, те могуће успостави заштићеног подручја Улцињске солане у залеђу канала“, наводи се у документу.
Занимљив је и социјални аспект управљања морем.
Док у рибарству и транспорту доминирају мушкарци, жене чине већину у туристичком сектору (смјештај и исхрана), али су и даље мање заступљене на менаџерским позицијама.
Ипак, жене чине већину у научним институцијама које се баве заштитом мора, што их ставља у прве редове борбе за очување Јадрана.
Визија стратегије планира улагање од 3,4 милиона еура у наредних шест година, од чега се двије трећине односи на мониторинг.
Извор: РТЦГ
