Пише: Редакција
Након привођења Аца Ђукановића медији у региону почели су да износе тезу о тзв. санадеризацији Црне Горе. Наводно, одвија се процес сличан ономе у Хрватској пред пријем у ЕУ, Има ли у томе истине показаће предстојећи догађаји. Несумњива је жеља већине грађана Црне Горе да се правно оконча кошмарни период у њеној историји. И парола „Европа сад“, у том контексту, добија новије и пуније значење. Опрезнији упозоравају да је потребно још много правног, а треба рећи и – полицијског, умијећа да се процеси против Прве фамилије приведу судском епилогу. Ако постоји политичка воља, инострана и домаћа, да се то и оствари, сигурно ће и надлежним професионалцима бити лакше да раде свој посао.
Истовремено, у бурним свјетским догађајима, и не много изненађујуће одјекнула је вијест да су предсједник Србије и премијер Албаније, Александар Вучић и Еди Рама, упутили позив Европској унији да се њиховим земљама дозволи приступ јединственом тржишту и Шенгенском простору, без других привилегија чланства у ЕУ. Постављају се у јавности питања, да ли је ова иницијатива настала послије неких сигнала из самих земаља ЕУ: затим. да ли Вучић и Рама у својој конструктивности могу да ураде нешто за албанско-српске односе на Косову који су доспјели на једну од најнижих тачака; најзад, да ли иницијатива значи да се Србија одриче до сада важеће политике о „четири стуба“ спољне политике и коначно излази на пут чланства у ЕУ? Није, разумије се лако, одговорити на ова питања.
Убрзавање историјских процеса некада се завршава срећно, некада баш и не. Подсјетимо, крајем 1990. влада тадашње државе тражила је приступање СФР Југославије као“придруженог члана“ Европској економској заједници, како се ЕУ првобитно звала. Било је то непосредно послије пада Берлинског зида, и некако опроштајног Самита несврстаних земаља у Београду. Умјесто у Мастрихту, СФРЈ је завршила у Хагу. Лидери Србије и Албаније позивају се на искуство Европе послије пада Берлинског зида. И то искуство је вишезначно. Надајмо се да у Бриселу сада имају више слуха за балканске земље него 1990-92. године.
