„САД себи не могу да допусте луксуз борбе на два глобална фронта – против Руса и Кинеза, па верујем да ће доћи до деескалације у погледу Русије. То, међутим, не значи да Америка неће покушати да оствари неке краткорочне и јефтине добитке на Балкану“
Нова 2022. биће година бројних изазова у свету, а мишљења о исходу и последицама су подељена. Према оцени бившег амбасадора, новинара Драгана Бисенића, пред нама је још једна година „опасног живљења“, док спољнополитички уредник америчког часописа Хрониклс Срђа Трифковић верује да ће у овој години доћи до смиривања на више фронтова.
Према Бисенићевим речима, чини да би и у години пред нама повећање глобалне напетости могло бити неизбежно и да ће многа од највећих светских мировних достигнућа после Другог светског рата биће тестирана. То се у првом реду односи на достигнућа глобалне безбедности и равнотеже, али у питању ће бити и унутрашње динамике у појединим земљама, посебно оним од утицаја на општу ситуацију у свету.
Пандемија COVID-19
Када је реч о пандемији COVID-19 за сада се, сматра Бисенић, не чини да ће се изгледи значајно побољшати и да ће нова ситуација донети олакшање и вратити живот у нормални ток. Делује, каже он, да ће то бити процес који ће пратити све остале, са значајним утицајем на економију у свету, достигнућа појединих држава, а посебно на раст инфлације и повећање раскорака између богатих и сиромашних.
Зимска Олимпијада у Кини
Већ у фебруару ћемо се, напомиње Бисенић, суочити са такозваним дипломатским бојкотом зимских Олимпијских игара у Кини, који ће заоштрити односе Пекинга према државама које се буду придружиле том потезу Сједињених Америчких Држава и других западних земаља.
Избори у САД
У 2022. години очекују се, како каже, избори за Конгрес у САД, а на средини мандата нове администрације у изборном бубњу биће свих 435 места у Представничком дому и 34 места у Сенату. Такође, у 39 федералних држава бираће се локалне власти.
„Републиканска странка ће имати прилику да поврати изгубљене позиције у америчком Конгресу и то ће бити први јасни тестови односа снага у САД након спорних председничких избора 2020. године. Америка у идућу годину улази са експлозивном мешавином унутрашње-политичких проблема и геополитичких неизвесности, а таква Америка ће се концентрисати на три спољнополитичка питања – Кину, Русију и Иран“, упозорава Бисенић.
Трифковић сматра да, с обзиром на низак рејтинг председника Бајдена, америчка администрација неће ризиковати заоштравање спољних тензија јер бирачко тело то, напросто, не воли. „Ни онај стари мит да некаква спољна тензија доводи до обједињавања унутар САД тренутно не важи јер је Америка до те мере подељена у вредносном и културолошком смислу да би свако заоштравање на спољном плану довело до даљег продубљивања унутрашњих подела“, оцењује Трифковић.
Украјина, Русија и Кина
Он је мишљења да ће у Украјини доћи до деескалације, осим уколико неки украјински националистички кругови не искористе досадашњу оштру реторику западног света, што укључује и Немачку под новом владом, да изведу такозвани напад „лажних застава“ у Донбасу и гранатирање цивилних циљева, а за шта би била оптужена или проруска милиција или сама руска војска. Међутим, истиче Трифковић, у овом тренутку је јасно да је Бајденова администрација та која тражи дијалог јер је свесна да даље заоштравање, у стратешком смислу, само одвраћа пажњу од онога што је за њих објективно главни изазов, а то је раст Кине.
„Одбрамбени систем који Америка настоји да изгради око Кине у Индо-пацифичком региону није успео да обухвати Индију и мислим да ће та земља остати по страни у погледу америчких намера да буде део дугорочне стратегије за сузбијање Кине. Са друге стране, САД себи не могу да допусте луксуз борбе на два глобална фронта – против Руса и Кинеза, па верујем да ће доћи до деескалације у погледу Русије. То, међутим, не значи да Америка неће покушати да оствари неке краткорочне и јефтине добитке на Балкану, да би показали ко је на овим просторима и даље главни фактор“, каже Трифковић.
НАТО
Охрабрујуће је, сматра Бисенић, то што је крајем 2021. отпочео дијалог америчког и руског председника, Џоа Бајдена и Владимира Путина, који уноси нове тонове у динамику односа двеју земаља у односу на претходни период. „Такође, изјаве челника НАТО указују на њихову жељу да отпочну озбиљне разговоре са Москвом у формату Савета НАТО-Русија, како би смањили тензије у досадашњим односима. Питање је, наравно, колико се између оваквих изјава и реалности налази простора, као и како ће на то утицати избор новог генералног секретара Алијансе. У сваком случају наредна година нуди изазове који могу да буду опасни, али и бројна решења уколико им се приђе рационално и са добрим намерама“, оцењује Бисенић.
Европа
У Француској се 10. априла 2022. године одржавају председнички избори, подсећа Бисенић и указује да ће од њиховог исхода зависити у ком правцу ће се кретати Европа и Европска унија у наредним годинама. Уколико се, како каже, настави садашњи тренд онда је вероватно да ће то бити Европа континуитета какву познајемо, а уколико дође до неких преокрета то ће бити корак у суочавању са новом Европом.
Трифковић је мишљења да ће запенушана антируска реторика нове владе у Немачкој устукнути пред реалношћу енергетске кризе са којом се та земља суочава. „Немачка није у стању да задовољи сопствене потребе тобожњим алтернативним изворима енергије када затаји ветар и не окрећу се ветрењаче, а одрицање од домаћег угља и руског гаса који у додатним количинима треба да дође преко ‘Северног тока 2’ резултирало би не само најскупљом струјом на европском континенту, већ и својеврсном паником у немачким пословним круговима“, категоричан је Трифковић.
Турска
Понашање Турске ће, верује уредник часописа Хрониклс, такође бити потенцијални изазов у наредној години. „У овом тренутку ће највероватнија зона надметања Турске бити са Грцима, али и Французима који су им изразили отворену подршку око зоне економске доминације у источном Средоземљу у областима за које се претпоставља да садрже огромне количине природног гаса. Такође, биће интересантан однос Турске према Либији“, каже Срђа Трифковић.
Спортски догађаји у 2022.
Драган Бисенић наводи да се у наредној години очекују и догађаји који нису формално политичке природе, али ће утицати на наведене процесе „Тениски турнир ‘Аустралијан опен’ осим такмичарског дела представља и важан тест за будућу судбину спортиста и спортских такмичења у корелацији са вирусом COVID-19 и вакцинама, а наш тенисер Новак Ђоковић налази се у центру тог питања. Такође, очекује нас и Светско фудбалско првенство у Катару којe прате највеће инвестиције икада у једном фудбалском такмичењу, али и значајна културна прекорачења у погледу присуства навијача у овој исламској земљи и услови веома високих температура. У том смислу ће ово такмичење бити један велики експеримент и занимљив преседан“, закључује Драган Бисенић за Спутњик.
Сандра Черин
Извор: Спутњик
