Rat između Izraela i Hamasa ne donosi samo rizik od izbijanja regionalnog požara. On takođe utiče na globalnu ravnotežu moći, naprežući američke i evropske resurse, dok istovremeno umanjuje pritisak na Rusiju i otvara nove mogućnosti Kini.
Teško je predvideti dugoročne efekte bliskoistočnog požara. To zavisi, pre svega, od toga da li će Izrael uspešno sprovesti svoj proklamovani cilj da eliminiše Hamas kao glavnu vojnu i političku snagu u Gazi. Drugo kritično pitanje jeste da li će izraelski diplomatski odnosi sa zemljama u regionu i globalni položaj zapadnih pristalica Izraela moći da preživi rastuće civilne žrtve u Gazi i nadolazeće užase gradskih borbi u gusto naseljenoj enklavi.
Ali za sada, rat koji je izazvao Hamas 7. oktobra surovim napadom na izraelske gradove i sela u kojem je stradalo oko 1.400 ljudi, pretežno civila, pokazao se kao koristan za glavne američke geopolitičke protivnike. Kina, Rusija i Iran već dugo nastoje da potkopaju međunarodni poredak, koji podupiru SAD, i sada se koriste situacijama koje Americi odvlače pažnju.
Preusmeravanje pažnje
„Ono što sada vidimo jeste deo pomeranja i pokretanja odnosa u svetskom poretku, rekao je bivši finski premijer Aleksander Stub, koji je trenutno u kampanji za predsedničke izbore. „Kada SAD iza sebe ostave vakuum moći – neko će doći da ga popuni”.
Sigurno je da su se SAD ponovo vratile na Bliski istok, pokazujući svoju ulogu nezamenljivog partnera Izraela i ključnih arapskih zemalja svojom šatl diplomatijom i raspoređivanjem vojnih snaga – što je pristup koji ima dvostranačku podršku, poništavajući izvesna izolacionistička osećanja koja su stekla uporište poslednjih godina.
Ipak, kako se vašingtonska pažnja preusmerava na Bliski istok, Rusija je verovatno najočigledniji dobitnik od ovog raspirivanja novog žarišta. Ukazujući na rastući broj stradalih Palestinaca – koji je prema poslednjim objavljenim podacima 2.750 – Moskva pokazuje „licemerjem zapadnih vlada”, koje rutinski osuđuju rusko ubijanje civila u Ukrajini, ali su njihove kritike Izraela vrlo mlake, ukoliko ih uopšte i ima.
Ruski predsednik Vladimir Putin, čije su snage, prema podacima ukrajinskih vlasti, ubile desetine hiljada civila tokom opsade ukrajinskog grada Mariupolja tokom nekoliko meseci prošle godine, uporedio je izraelsku opsadu Gaze sa opsadom njegovog rodnog Sankt Petersburga, koji se tada zvao Lenjingrad, tokom Drugog svetskog rata.
Ovo, u suštini, izjednačava Izrael sa nacistima. Ovakav jezik, koji je u oštroj suprotnosti sa ranijim srdačnim Putinovim odnosima sa premijerom Benjaminom Netanjahuom, je deo ruskog diplomatskog nastojanja da pozicionira zemlju kao lidera globalnog pokreta protiv zapadnog „neokolonijalizma”, čak i dok vodi kolonijalni osvajački rat u Ukrajini.
„Bilo koji sukob koji odvlači pažnju od Ukrajine u velikoj meri ide u prilog Rusiji”, navodi litvanski ministar spoljnih poslova Gabrielius Lanfgbergis. „Rusi ga nisu otpočeli, ali imaju ogroman interes da produže sukob u Izraelu što je više moguće. To bi bila ne samo taktička pobeda Rusije u kontekstu Ukrajine, već i strateška, tako što bi osnažila njihov narativ protiv zapadnog sveta”.
Privlačnija alternativa
Kina je, takođe, prigrlila palestinsku stvar na način na koji to nije činila decenijama. Njene nekada srdačne veze sa Izraelom su poljuljane. Uprkos tome što Peking iznova i iznova ukazuje na potrebu da se bori protiv terorizma, posebno u vezi sa potlačenim Ujgurima u regionu Sinkjang, Kina se uzdržala da upotrebi reč „terorizam” (što je izazvalo prilično negodovanje u Izraelu) opisujući Hamasov napad, uprkos tome što je Hamas ubio četvoro kineskih državljana, a još troje su uzeti kao taoci, prema navodima izraelskih vlasti.
„Suština stvari je u tome da pravda prema palestinskom narodu nije zadovoljena”, rekao je u četvrtak kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, u svom prvom javnom o obraćanju od kada je Hamasov napad pokrenuo rat.
Peking se priprema za mogući sukob sa SAD oko Tajvana, a Kini koristi to što je pažnja Vašingtona još jednom zaokupljena problemima na Bliskom istoku, napominju analitičari kineskih prilika.
„Ono što je Kini važno su kineski interesi, a najvažnija stvar za Peking su odnosi sa SAD, i na koji način može da oslabi SAD i njihovu sliku u svetu”, ističe Antoan Bondaz, stručnjak za Kinu u Fondaciji za strateška istraživanja u Parizu. „Ona će pokušati da prikaže SAD kao faktor nestabilnosti, a Kinu kao faktor mira. Cilj Kine je da sebe u očima zemalja u razvoju prikaže kao alternativu – i to privlačnu alternativu.”
Posledice rata
Rat koji je pokrenuo Hamas takođe je zadao udarac glavnom kineskom azijskom rivalu, Indiji, koja je izgradila bliske odnose sa Izraelom poslednjih godina. U septembru, Indija i SAD su objavile planove za transportni koridor koji bi povezivao Indiju, Bliski istok i Evropu a koji bi prolazio kroz Ujedinjene Arapske Emirate, Saudijsku Arabiju, Jordan i Izrael, te postao konkurent kineskom projketu Pojas i put. Ali razgovori o normalizacija odnosa između Izraela i Saudijske Arabije – ključan elemenat ovog plana – potopljeni su ratom u Gazi, a njihova budućnost je neizvesna.
„Indija je generalno dosta investirala na Bliski istok, posebno je sarađivala sa Izraelom i ključnim arapskim državama kao što su Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija”, navodi Ašok Malik, predsedavajući indijske sekcije u Azijskoj grupi i nekadašnji politički savetnik indijskog Ministarstva spoljnih poslova. „Normalizacija odnosa između naprednih arapskih država koje nastoje da iskoriste ekonomske i tehnološke prilike da se modernizuju i Izraela, kao deo šireg procesa normalizovanja odnosa na Bliskom istoku, je svakako nešto što Indija ohrabruje – zbog poslovnih prilika, ali isto tako kao deo šire političke konstrukcije.”
Za mnoge države u Evropi, osim toga što opterećuje odnose sa državama u regionu i skreće pažnju sa Ukrajine, još jedna ratna eskalacija može da izazove i energetsku krizu, i da potencijalno ugrozi bliskoistočne alternative ruskoj nafti i gasu.
Krvoproliće na Bliskom istoku takođe nosi rizik ponovnog nasilja islamskih militantnih grupa u samim evropskim zemljama, kao što se desilo tokom kampanje protiv Islamske države 2014-2017. godine. Ogromni propalestinski protesti već su se izlili na ulice glavnih evropskih prestonica tokom vikenda, tokom kojih su neki demonstranti uzvikivali parole podrške Hamasovom cilju, uništenju Izraela.
„Kada god se nešto ovoliko intenzivno desi u Pojasu Gaze ili u Izraelu, posledice se osete i u Evropi”, ističe Tomas Gomart, direktor francuskog Instituta za spoljne odnose. „Ono čemu sada svedočimo jeste preklapanje i preplitanje različitih žarišta. Koje će biti glavno poprište za Evropu u narednim godinama? Da li će to biti Bliski istok? Da li će to biti Ukrajina? Kavkaz? Problemi sa Iranom?
Ubrzanje kriza je zapanjujuće. Za Evropu to znači da će morati da izvodi oštra prilagođavanja.”
Rizik po Ukrajinu
Rusija svakako računa da će zapadno interesovanje za Ukrajinu oslabiti, u trenutku kada je ruska strana pokrenula – zasada neuspešni – pokušaj da zaposedne grad Avdejevku, ubrzo nakon Hamasovog napada. Ukoliko se rat na Bliskom istoku proširi pa uključi i Liban, a potom možda i Iran, a neposredno i SAD, resursi koji su na raspolaganju za vojnu pomoć Ukrajini, a koji su već sada ograničeni, postaće još oskudniji. To je opasnost koju su prepoznali u Kijevu.
„Ukoliko sukob bude vremenski ograničen na nekoliko nedelja, onda nemamo čega da se plašimo”, rekao je šef Glavne obaveštajne uprave vojne obaveštajne službe, Kirilo Budanov, za list Ukrainska pravda. „Ali ukoliko se rat oduži, potpuno je razumljivo da će biti izvesnih problema, pošto Ukrajina neće biti jedina zemlja koju je potrebno snabdeti oružjem i municijom.”
Za sada, mali deo vojne pomoći koja je poslata iz SAD u Izrael je potrebna i Ukrajini. Najhitniji zahtev Izraela odnosio se na presretače za protivraketni sistem gvozdena kupola, kojim Ukrajina ne raspolaže. Ključna ukrajinska potreba je artiljerijska municija kalibra 155 milimetara. Ukratko, Izrael se u velikoj meri oslanja na svoje ogromne vazduhoplovne snage, dok u ratu u Ukrajini avijacija igra ograničenu ulogu. Tokom pedesetodnevnog izraelskog upada u Gazu 2014. godine, izraelska vojska je ispalila samo 19.000 granata kalibra 155 milimetara, što je količina koju Ukrajina potroši za otprilike nedelju dana.
„Izraelske odbrambene snage su po mnogo čemu zapadnjačka vojska, sa težištem na vazduhoplovnoj vatrenoj moći, što SAD mogu podržati mnogo lakše”, ističe Franc Stefan Gadi, direktor Gadi konsaltinga, kompanije za vojno savetovanje sa sedištem u Beču. „U međuvremenu, ukrajinska vojska i dalje ostaje vojska koja se u znatnoj meri oslanja na sovjetsko nasleđe, te najveći deo njene vatrene moći čine kopnene platforme, što je za SAD mnogo teže da snabdevaju.”
„Sada je verovatnije da ćemo dobiti veliki finansijski paket koji uključuje Izrael, što znači da ukoliko hoćete da glasate protiv Ukrajine, moraćete da glasate i protiv Izraela, a niko nije voljan da učini tako nešto”, ističe Ivo Dalder, generalni direktor Čikaškog saveta za globalna pitanja i nekadašnji američki ambasador u NATO.
Ukupno, dodao je, SAD bi trebalo da budu u stanju da podrže i Izrael i Ukrajinu, i da istovremeno ispunjavaju obaveze prema Tajvanu. „Možemo da šetamo i žvaćemo žvaku u isto vreme”, rekao je, „Imamo kapacitet, mi smo globalna sila i možemo da uradimo sve tri stvari” (Šetati i žvakati žvaku je američka izreka koja se odnosi na sposobnost da se dve stvari rade istovremeno; prim. prev).
Ako ništa drugo, kriza na Bliskom istoku je takođe podsetnik koliko Amerika ostaje važna za region i za svet. Kina je isticala svoje stupanje na regionalnu političku scenu u martu kada je isposlovala sporazum o obnovi diplomatskih odnosa između Saudijske Arabije i Irana. Ali sada, kada je porastao rizik regionalnog rata, Kina je slabo vidljiva – dok su SAD uputile dva nosača aviona i prateću flotu, dok državni sekretar Entoni Blinken leti naokolo po regionu pokušavajući da obuzda širenje sukoba.”
„Glavna kineska poluga uticaja u regionu jeste pristup njenom tržištu i njenim investicijama. Ona je ekonomska sila”, rekao je Gordon Flejk, generalni direktor Ju Es Ejža Centra na Univerzitetu Zapadne Australije „Oni još uvek ne raspolaže tvrdom moći u ovom regionu, te se niko ne obraća Kinezima kada je potrebno rešiti neki problem.”
Naslov i oprema teksta: Novi Standard
Prevod Miloš M. Milojević/Novi Standard
Izvor: Volstrit džornal
