Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Ових дана свједоци смо нове диобе ћелија на црногорској политичкој сцени. У случају о коме сад пишем ради се о одумирању ћелије једног духовног вируса званог „ЦПЦ“. Групација озваничена у полицијској станици 2000 -те, а осмишљена у ДБ кулоарима неуспјешно глуми Цркву, ево већ три деценије, и сада присустујемо њеном распаду. Од рашчињеног и „проклетству предатог“ Мираша Дедећа, одвојио се „самозвани“ Бојан Бојовић, алијас Борис.
Чувени прошлогодишњи телефонски дијалог ове двојице увеселио је овдашњи аудиторијум жељан спрдње и подсмјеха, а сада је Мираш реаговао на циркус који је Бојовић извео са тобожњим попом из Румуније.
Опет, Бојовићу се не може одрећи труд да боље глуми попа од распопа Мираша. Скупља, наводно, хришћанске драгоцјености, шаље поруке помирења према Дедеићу…. али не помаже. Мираш, као стари административац каже да не може са њим да служи нити саслужује, када му је лично он дао „забрану свештенослужења“. Дедеић дакле Бојовићу забранио да служи!
Можете мислити. А Дедеићу исто тако забранили да служи, носи мантију и даје благослове – главом и брадом: васељенски патријарх и тамошњи Синод. Па како сад да у било ком од њих двојице видимо попа или владику. Никако. Што би рекао наш народ, у вези справљања пите, за све треба адекватан материјал. У противном – нема посла.
До читања у сљедећем броју….
Текстови објављени у категорији „Гледишта“ не изражавају нужно став редакције Журнала
