Народна кухиња „Дивна Вековић“, која је прије шест година отворена при манастиру Ђурђеви ступови у Беранама, свакодневено обезбјеђује око двјеста топлих оброка, што значи да гладних и сиромашних, нажалост, има у овом сјеверном граду. То је Порталу РТЦГ поводом 9. августа, Међународног дана сиромашних, казао управник ове добротворне установе, свештеник Миленко Ралевић.

Он је рекао да глад и сиромаштво не бирају ни вјеру ни нацију, па тако нарадона кухиња коју води има корисника разних националности.
„И не само корисника, него вам морам казати да и међу донаторима и онима који помажу рад наше народне кухиње има људи свих вјера. Управо смо посљедњу и врло значајну донацију имали из Канаде, од једног исељеника муслиманске националности. Тако и ми припремамо и дијелимо храну од срца и без икавих предрасуда и људи је прихватају“, каже Ралевић.
Према његовим ријечима, број корисника кухиње варира у зависности од сезоне, као и социо економске ситуације.
„Увијек има оних који негдје одлазе за послом и престаје потреба за нашом услугом, али зато има и нових којима је помоћ потребна. Управо на данашњи дан, Међународни дан сиромашних, добили смо још четири корисника“, каже Ралевић.
Народна кухиња „Дивна Вековић“ запошљава двије куварице и једног возача, а оброци се корисницима достављају на пет пунктова у граду.
„Ми овдје немамо просторних услова за пружање услуга, па због тога храну дијелимо на пунктовима у граду. Радимо већ три године, и то је већ уходано. Ако постоје корисници који су лошег здравственог стања и не могу доћи на неки од пунктова, онда им се оброк доноси на кућну адресу“, рекао је свештеник Ралевић.
У овој народној кухињи двјеста оброка у виду куваних јела спреми се и подијели сваког дана, а кухиња не ради једино недјељом.
„У досадашњем раду, у протеклих шест година, није било прекида. Надам се да неће ни бити. Жао нам је што има гладних, али, ето, ми се трудимо колико можемо да ублажимо тешку социјалну ситуацију и да макар најугроженијима пружимо сигуран залогај и неку сигурност“, каже Ралевић. Истиче и добру сарадњу са Центром за социјални рад у Беранама, са којим народна кухиња има потписан меморандум о сарадњи.
„Они имају потпунију слику о социјалној ситуацији, и врло често их консултујемо када се ради о потреби пружања наших услуга“, додаје Ралевић.
Из Центра за социјални рад Беране за Портал РТЦГ су казали да статисика говори да је степен сиромаштва на сјеверу знатно већи него у централном и јужном региону Црне Горе.
„Стопа сиромаштва на сјеверу је 40 одсто, док је у централним и јужним дјеловима 15 одсто. На то утичу и назапосленост, степен развијености неких општина и томе слично“, казали су у овом центру.
Оних који у Беранама користе институт материјалног обезбјеђења породице, или социјалног давања, има око 600 и тај број варира, док корисника дјечјег додатка има око 4,5 хиљада.
„Једнократне новчане помоћи су ограничене у годинама избора, тако да је број корисника тешко одредити. Али, ако узмемо, на примјер, као показатељ или оријентир 2021. годину, у којој није било избора, онда можемо рећу да је те године било 572 једнократне новчане помоћи“, казали су нашем порталу у беранском Центру за социјални рад.
Они су нагласили да је показатељ сиромаштва и то да се овом центру доста грађана обраћа за захтјевом за помоћ у храни.
У свјетлу званичних података врло је значајна чињеница да је при манастиру Ђурђеви супови 2017. године отворена народна кухиња и да она сада годишње обезбиједи око педесет хиљада топлих оброка за становнике Берана, али и других сусједних општина, чиме значајно помаже да се ублажи лоша социјална ситуација.
Извор: Туфик Софтић/rtcg.me