На крају сваке наставне године неријетко свједочимо поприличним тензијама, незадовољству, примједбама, приговорима и жалбама од стране ученика или њихових родитеља у вези са избором тзв. ученика (ђака) генерације.
Лијепо је, подстицајно је и мотивишуће бирати ђака генерације и немам против тога ништа.
Напротив.
Награђивање ученика је пожељно у њиховом образовању, васпитавању, социјализацији…
Међутим, позитивни законски и подзаконски прописи из области образовања и васпитања не познају институт избора и награђивања ђака генерације.
Позитивним законским и подзаконским актима је прописано да се у цију педагошког подстицања ученици, који се истичу својим радом и понашањем, похваљују и награђују.
Похвале и награде дођељују се у циљу развијања позитивних особина ученика.
Похвале и награде могу се дођељивати ученику, групи ученика, ођељењу, разреду или свим ученицима школе.
Награде могу бити новчане или у другим вриједностима (књиге или наставна средства која ученик може користити у настави или у другим активностима у школи, плаћени боравак у одмаралишту, екскурзије, претплата на часописе и слично).
Награде се могу дођељивати за постигнути успјех, наградне теме, задатке, такмичење и слично.
Начин и поступак дођељивања похвала и награда за ученике основне школе прописало је Министарство просвјете подзаконским прописом.
Kритеријуми, начин и поступак дођељивања похвала и награда за ученике гимназија и средњих школа се прописује Статутом као општим актом школе.
Двадесетпетогодишње искуство на пословима контроле установа из области образовања ми казује да се нити у једном општем акту гимназија, средњих стручних и мјешовитих школа у Црној Гори нијесам сусрео са разрађеним критеријумима и поступком дођељивања похвала и награда ученицима, а посебно за ђака генерације.
Орган управљања, тачније Школски одбор, има надлежност да доноси статут, акт о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста, као и друга општа акта на које сагласност даје Министарство.
Доношење интерног правилника о начину и поступку дођељивања похвала и награда за ученике основне школе је беспотребно и незаконито зато што је Министарство донијело правилник који регулише ову материју.
Осим тога, Министарство не врши увид у садржину интерних правилника о похвалама и наградама за ученике, не оцјењује њихову оправданост, нити усклађеност са законским и подзаконским прописима па, сљедствено томе, не може ни дати нити ускратити сугласност на исте, сходно закону.
Министарство просвјете је својевремено, рјешавајући по жалби родитеља једног ученика поводом избора ђака генерације у једној основној школи, поништило акт Управе за инспекцијске послове, Одсјека за инспекцију за просвјету дајући на тај начин својеврсно мишљење, односно тумачење законских норми које регулишу ову материју.
Дакле, позивајући се на законске и подзаконске прописе Министарство наводи, дакле тумачи, да одредбама Закона и Правилника није предвиђено спровођење поступка и проглашење најбољег ученика генерације, наводећи да је спорна установа поступак спровела и донијела одлуку о проглашењу најбољег ученика генерације на основу Правилника о похваљивању и награђивању ученика који је донио Школски одбор предметне установе.
На крају образложења Министарство заузима правни став па констатује да Министарство није дало нити је могло дати сагласност на наведени интерни правилник зато што нема законског основа за његово доношење, због чега се исти није могао примијенити.
На основу оваквог тумачења Министарства закључује се да школе, односно њихови органи управљања, доносе интерне правилнике о похвалама и наградама ученика супротно закону.
И Заштитиник људских права и слобода је још 2016. године поводом жалбе родитеља ученика у вези са избором ученика генерације у једној школи у закључној оцјени Мишљења недвосмислено констатовао да је дошло до повреде права више ученика, те је закључио да важећим законским и подзаконским актима није прописано да школа врши одабир “ђака генерације”.
Такође, Заштитиник цитира Правилник који је донијело Министарство и закључује да исти не дефинише посебно категорију “ђака генерације”.
Награда за ђака генерације је углавном новчане природе и најчешће се реализује у градским школама, па се може закључити да се ученици у руралним срединама доводе у неједнак положај.
Донатор или спонзор новчане награде за ђака генерације је најчешће неки приватник, бизнисмен, а рјеђе нека институција.
Спонзор даје новац и неријетко врло снажно утиче и врши притисак на одабир ђака генерације у корист свог “фаворита”, често сродника, без обзира да ли је исти најбољи.
Избор ђака генерације по правилу, ово је моје искуство, доводи до погоршања интерперсоналних односа у самом школском колективу.
Ништа мање се избор ђака генерације негативно не рефлектује и на односе између породица, комшија, родбине и, оно што је најтрагичније, често дође до поремећаја у претходно изграђеним и крајње финим и складним односима међу другарицама и другарима из школе.
Зато, да би се избјегле повреде права ученика и све врсте тензија, оптужби, медијског препуцавања и слично, о којима смо претходних дана читали, потребно је што прије приступити доношењу правилника о начину и поступку похвала и награда за ученике основних и средњих школа у којима ће мјесто наћи и “ђак генерације” са транспарентним, јасним, недвосмисленим критеријумима у поступку одабира и дођеле похвала и награда.
Ради најбољег нормативног рјешења не би било згорег организовати стручну, јавну расправу на ову тему укључујући комплетну образовну заједницу.
У корист јавног интереса, тачније и првенствено у корист интереса ученика.
Пише: Веско Јоксимовић
Аутор је просвјетни инспектор у пензији
Текст преузет са Портала Вијести
Фото: Shutterstock
