Понедељак, 26 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Култура

Призрен – град са десет задужбина Немањића

Журнал
Published: 19. децембар, 2022.
Share
Богородица Љевишка, (Фото: Спутњик)
SHARE

Српско средњовековно наслеђе у Метохији и на Косову представља интегрални део Европе и света. Манастири Грачаница, Пећка патријаршија, Високи Дечани и Црква Богородице Љевишке огледало су уметничких домета тога времена у Европи. Сведоче о трајању Срба у том делу Балкана, а данас и о њиховој одлучности да опстану.

Богородица Љевишка, Призрен, (Фото: Калеидоскоп медиа)

У Епархији рашко-призренској, која се први пут помиње у хрисовуљи византијског цара Василија Другог 1019. године евидентирано је око двеста споменика културе и више од хиљаду остатака хришћанских знамења. Седиште епархије и данас је у Душановом – царском Призрену, граду са десет немањићких и других задужбина. Лепотом архитектуре и живописа задивљује црква Богородице Љевишке. Задужбина краља Милутина из 14. века, као и Грачаница, Високи Дечани и Пећка древна лавра део су историје и културе света.

„Ми смо овде достигли врхове своје цивилизације у једном тренутку. Ми овде имамо цивилизацију која је по дубини наше власништво. Дакле власништво сваког од нас, јер су то за нас у наслеђе оставили они који су га градили. Вредност припада читавом човечанству”, истакао је Живојин Ракочевић, новинар и књижевник.

„Наша је обавеза да учинимо све како би ови бисери заиста светске архитектуре остали пре свега доступни нашим грађанима, који долазе на Косово и Метохију да се упознају са њиховом лепотом”, рекао је Зоран Гарић, директор Завода за баштину у Лепосавићу.

Ти споменици српске прошлости налазе се од 2006. у Унесковом регистру добара у опасности. Посебно када се зна да су на самом почетку трећег миленијума уништаване вишевековне српске светиње и молитвена станишта, тапије и аутентична сведочанства о историјском постојању и трајању Срба на метохијско-косовским просторима.

Високи Дечани, (Фото: Википедија)

„Наша држава и црква, наша струка успела је да од заборава отргне ове споменике културе, тако што смо предузели низ конзерваторских радова и успели смо да обновимо велики број цркава, црквених комплекса, манастира”, рекао је Зоран Гарић, директор Завода за баштину у Лепосавићу.

„Све што је овде направљено, направљено је због васкрсења и због обнове. Дечани су на врху пирамиде једне древне цивилизације. Они почивају на стотинама и стотинама других малих цркава и манастира, и они у овом тренутку почивају на осамдесет хиљада живота Срба који живе јужно од Ибра”, истакао је Живојин Ракочевић.

Звона средњовековних и других светиња Срба православаца сведоче о истрајности народа који ће и убудуће у Метохији и на Косову славити живот; подно Проклетија надомак Дечана и Патријаршије, Велике Хоче, Грачанице.

Извор: РТС

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Пољска тражи ратну одштету од Њемачке
Next Article Сукоб Бизмаркових и Аналене Бербок

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Прва озбиљна интегративна иницијатива нашег региона

У причи о “Отвореном Балкану”, садржај дате иницијативе ваља сагледати ван испразних дневнополитичких флоскула. Ријеч…

By Журнал

Световасилијевску литију предводи патријарх Порфирије

Кроз молитве Светом Василију, вјерни народ исказује и благодарност вјечном живом Васкрслом Господу Исусу Христу…

By Журнал

Што си пропустио на мосту, чекаће те на ћуприји

Изборна трка још није кренула, а два од три кључна политичка играча су својим понашањем,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоКултураНасловна 4

Др Душан Крцуновић на „Агори“ o Kосовском митосу и косовском етосу

By Журнал
ДруштвоКултураМозаикНасловна 3СТАВ

Ђакон Павле Љешковић: “Препирке” са Богом

By Журнал
ДруштвоКултура

Српски допринос нафтном буму у Бакуу: Сећање на Станислава Деспот-Зеновића

By Журнал
Култура

Живот је бајка – Хулио Кортасар

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?