Температура ваздуха у Стањевићима била је неочекивано ниска за ово доба године, али то није омело ни глумце ни публику која је цијели ансамбл наградила вишеминутним аплазуом. Играњем представе (Пра)фауст Београдског драмског позоришта у амфитеатру манастира Свете Тројице у Стањевићима синоћ је настављен драмски програм 37. фестивала Град театар у Будви. Представа је настала према чувеном дјелу Јохана Волфганга Гетеа у драматизацији Федора Шилија, а у режији Бориса Лијешевића.
Температура ваздуха у Стањевићима била је неочекивано ниска за ово доба године, али то није омело ни глумце ни публику која је цијели ансамбл наградила вишеминутним аплазуом.
Редитељ представе Борис Лијешевић је задовољан играњем представе, посебно у амбијенту какав је амфитеатар у Стањевићима. „Било је хладно, вјетровито и тешко, али тај Гетеов стих се пробија кроз вјекове и разна времена и стиже до публике већ вјековима па је стигао и вечерас. А стизаће вјероватно док буде свијета и вијека“, казао је Лијешевић и додао да су духовити тренуци у представи произашли из текста, али и из добре глуме. „То је у тексту, то је Гете дао. Он је тог Мефиста дао као неког комичног, мало жовијалног лика, а у исто вријеме мрачног. То су свакако потенцијали текста, али и потенцијали одличног глумца. То мора да иде једно са другим да би се дошло до комичног у оваквом материјалу“, поручио је Лијешевић.
Глумац Светозар Цветковић је казао да хладноћа није пресудна ствар иако јесу чудни услови за играње ове представе. „Битно су другачији услови у односу на то како смо је премијерно играли, самим тим условљавају промјене у игри и самој представи, али је имало смисла. Задовољан сам реакцијом публике, али сам и саосјећао са њима све вријеме. Очигледно је да смо их навели да сједе два сата и одгледају представу упркос свему“, казао је Цветковић и рекао да је Гете био изазов.
„Мени је била олакшавајућа околност да сам са Борисом Лијешевићем прије десетак година радио представу која се зове „Чаробњак“ гдје сам играо Гетеа па сам негдје знао шта тај човјек може да носи са собом и на који начин би третирао једну такву тему као што је та парадигматична тема Фаустове судбине и запитаности око живота.
Никада нисам играо нешто што има овако литерарну и умјетничку вриједност као један такав текст релевентан, историјски, као нешто што је врхунски, а на чему се обично ломе зуби. То не пролази лако код свих, ни код највећих редитеља, а Бориса сматрам једним од највећих“, рекао је Цветковић.
Глумица Ива Илинчић је казала да јој је највећи утисак овог играња био спој теме представе и амбијента у ком су је играли.
„Чаробно је играти ову представу са овом тематиком на овом светом мјесту. Неке реплике су заиста тако добиле на тежини и реалности зато што је Озрен заиста видио крст од кога бјежи и зато што Грета, када изговара „суде Божије правде“, заиста се налази негдје гдје је реално изговарати те ствари и томе је била чар што се заиста пред нама десила једна прича. Та прича је сама по себи највећи квалитет ове представе, Гете је све записао“, казала је она и додала да је срећа што су у представи имали заједничку кореографију током које су успјели да се угрију.
Она је додала да је сарадња са редитељем била сјајна.
„Борис је чаробан редитељ, ово ми је био најљепши процес до сада и Борис је предиван. Мислим да резултат каже све сам о себи и мислим да смо направили једну дивну и чаробну представу. Уживање је радити са њим“, рекла је Илинчић. Улоге у драми која временски претходи чувеном Гетеовом „Фаусту“, поред Цветковића и Илинчић тумаче: Озрен Грабарић, Иван Томић, Даниел Сич, Иван Зарић, Мирјана Карановић и Станислава Николић. Представа је на репертоару и вечерас у 21х у амфитеатру манастира Свете Тројице у Стањевићима. За публику је обезбијеђен превоз са станице Медитеран Експресс-а (у Будви) у 19:45х, а у близини манастира има мјеста за паркирање.
Вук Лајовић
Извор: Вијести
