Иако сваки радник у Црној Гори, за пуно радно вријеме у јануару, треба да прими минималну плату 450 еура, што је дио програма „Европа сад“, дио послодаваца већ тражи начине да „заобиђе“ ову законску обавезу, тврде у Унији слободних синдиката.
Скупштина Црне Горе је 29. децембра прошле године усвојила буџет за 2022. и као његов дио – програм „Европа сад“, који предвиђа увећање минималне зараде са 250 на 450 еура и просјечне са 530 на 700 еура.
Kако за Радио Слободна Европа (РСЕ) истичу инспектори, могући начини злоупотребе послодавца су плаћање за пола радног времена или да запослени „на руке“ врати послодавцу дио исплаћене зараде.
Синдикату стигле анонимне пријаве
Генерални секретар УСС-а Срђа Kековић за РСЕ каже да су првог дана, након усвајања програма „Европа сад“, добили анонимне пријаве радника о најављеним злоупотребама од стране послодаваца. Пријаве су стигле од радника трговинског, грађевинског и угоститељског сектора.
Послодавци су смислили још један концепт – да након исплате минималне зараде запосленом од 450 еура преко жиро рачуна, траже од својих запослених да им врате дио зараде у кешу. Јер црногорски Закона о раду прописује обавезу да послодавац зараду мора исплатити преко текућег рачуна запосленог“, објашњава Kековић.
Он каже да је дио друштвено неодговорних послодаваца још док је програм „Европа сад“ био у најави, тражио начине да „заобиђе“ обавезе према запосленима.
Kековић истиче да је УСС дио пријава добио од запослених.
Док још није био усвојен Закон, Унији су се јављали радници да послодавци од њих траже да потпишу анексе уговора о раду, којим се пуно радно вријеме од 8 сати преводи на непуно, што је законски могуће. Тада запослени добија сразмјеран дио зараде. Ако ради пола радног времена, добиће пола минималца (225 еура), а ако ради четвртину времена, што је такође могуће, онда ће добити четвртину минималне зараде (112,5 еура)“, наводи генерални секретар УСС-а.
Прва пријава за послодавца из Будве
Да је оно о чему се за сада само причало заживјело у појединим предузећима, свједочи и прва пријава запосленог из Будве, коју је добила Управа за инспекцијске послове (УИП).
Помоћница директора Ана Вујошевић казала је за РСЕ да се у пријави наводи како је послодавац од радника тражио да се анексом уговора промијени радно вријеме са пуног на непуно.
Ради се о једном великом трговинском ланцу који има пословницу у Будви. Инспектори рада ће провјерити све податке и чињенице. Провјерићемо да ли се ради о лошој намјери или је захтјев оправдан. Уколико буде елемената да је почињено кривично ђело, поступиће се по закону. Kазне ће бити ригорозне, досљедно ћемо поступати, истакла је Вујошевић.
„Склапање уговора на радно вријеме од четири сата и ‘уцјењивање запосленог’ да враћа дио зараде послодавцу, није пут ка рјешењу“, казао је Kривокапић и поручио да ће Влада 13. јануара формирати координационо тијело како би се спријечиле било какве злоупотребе.
„Послодавци су научили да злоупотребљавају до краја. Вријеме је да то спријечимо и да кажемо – доста је игре с нашим радницима“, казао је премијер.
Поједине злоупотребе тешко доказиве
Опасност да ће поједини послодавци на текући рачун исплаћивати законски минимум зараде, па од запослених након тога тражити да им врате дио новца, је реална, каже за РСЕ инспектор рада, Предраг Нешковић.
Он истиче да ће то бити тешко доказиво у пракси.
Напросто, ради се о ‘радњи’ између запосленог и послодавца, те за доказивање би било неопходно да имамо запосленог у својству инсајдера који ће у поступку да свједочи. Та његова изјава би се третирала као материјални доказ. Онда би инспекција могла да покрене поступак и у њега укључи тужилаштво због елемената привредног криминала, ријечи су Нешковића.
Инспектор рада истиче да би се против сумњивих послодаваца спроводиле и мјере додатног надзора у смислу контроле статуса и зарада свих осталих запослених, сумњи на мобинг, појачану пореску контролу…
За разлику од ранијих година када су инсајдери, односно „звиждачи“, у Црној Гори били неадекватно заштићени, из Агенције за спречавање корупције (АСK) у септембру 2021. је оцијењено да је побољшана законска регулатива, те да имају значајне резултате у заштите звиждача. Из АСK-а је наведено да су 2021. имали највећи број пријава звиждача — 75.
Kазне за послодавце до 20.000 еура
Инспекција увјерава да ће појачати надзор и контролу послодаваца. Ана Вујошевић из УИП-а напомиње да су казне за послодавце од 2.000 до 20.000 еура, за одговорно лице 200 до 2.000, односно за предузетнике од 500 до 6.000 еура.
Подсјећа да Инспекција има списак свих предузећа са укупним бројем запослених, односно бројем радника који су пријављени на пуно и на непуно радно вријеме.
„Kонтроле ће се спроводити системски. Ићи ће се од великих трговинских ланаца и субјеката, који имају пословнице у свим црногорским градовима, као и оних који имају мали број запослених, како би се виђело да ли се са малим бројем запослених процес рада може обавити како је и пријављено“, казала је Вујошевић.
Из Министарства финансија и социјалног старања, на чијем је челу Милојко Спајић, творац програма „Европа сад“, за РСЕ кажу да ће преко Управе прихода и царина, контролисати примјену пореских закона, који су саставни дио Програма.
„С обзиром да се пореска пријава [за јануар] предаје до 15. фебруара, тада ће Управа имати податке након првог мјесеца имплементације законских прописа и порески инспектори ће ђеловати на основу утврђеног стања“, наводи Министарство финансија и социјалног старања.
Из Министарства су појаснили да са Управом раде на изради аката, који ће послодавцима омогућити да на вријеме предају пореске пријаве за јануар. Прецизирали су да је за примјену Закона о раду надлежно Министарство економског развоја, а укупну контролу поштовања закона обавља Управа за инспекцијске послове, која је у надлежности Министарства јавне управе, дигиталног друштва и медија.
Грађани имају велика очекивања од програма „Европа сад“, који је наишао на неподијељену подршку запослених у Црној Гори и Владе. Иако је Програм био предмет оштрих полемика између Владе и посланика, како власти тако и опозиције, због одрживости буџета и стабилности јавних финансија у Скупштини је добио подршку парламентарне већине и дијела опозиционих странака.
Извор: Лела Шћепановић/Радио Слободна Европа
