Višak umrlih u EU u novembru 2022. bio je +6,7% što je druga najniža vrednost u 2022. nakon marta 2022 (+6,6%). Ovo je smanjenje u odnosu na oktobar 2022. kada je višak umrlih bio +10,6%. Procenjuje se da je „višak umrlih“ u novembru 2022. iznosio oko 25.000 preminulih (link).
U novembru 2020. višak umrlih bio je +40% (151.000 više umrlih) i +27% u novembru 2021 (100.000 više umrlih).
Višak umrlih nastavio je da se razlikuje između zemalja a sve su imale višak umrlih osim Rumunije (-6%), Bugarske (-3%) i Slovačke (-2%).
Italija je imala najnižu pozitivnu stopu od +0,5% a nakon nje slede Belgija i Litvanija (obe po +1%), Švedska (+2%) i Poljska i Španija (obe +3%), i sve su one ispod polovine od proseka.
Najveći rast smrtnosti u novembru 2022. imale su Kipar i Finska sa +24% i +21%, respektivno. Nemačka je takođe imala visoku stopu od +16%.
Srbija bez podataka za KiM imala je negativnu stopu „viška umrlih“ od -3,9%. Veći pad smrtnosti u Evropi od zemalja i teritorija sa podacima imale su samo Rumunija i Federacija BiH.
Interesantno je da su prethodnih meseci najmanje ili negativne stope viška umrlih imale zemlje i teritorije koje su u vreme vladavine „korona mera“ imale najviše stope smrtnosti, i obratno, zemlje sa tada nižom stopom smrtnosti sada imaju najviše stope.
Koeficijent korelacije u višku umrlih za period januar 2020 – april 2022. i za period maj-novembar 2022. iznosi -0,44 što potvrđuje ovu pravilnost ali je ne čini statistički značajnom. Ona se povećava na -0,46 ukoliko se era korona vladavine skrati na period mart 2020 – decembar 2021. i poredi sa maj-novembar 2022. što i dalje bitno ne povećava pravilnost.
Stoga bi trebalo uzeti u obzir i neke druge faktore poput kvaliteta zdravstvene zaštite, trendova u pogledu povećavanja ili smanjivanja smrtnosti koji su postojali pre ove ere.
