Пише: Ивана Бољевић
Црна Гора биљежи снажан прилив милионера у посљедњој деценији, што је почетком љета потврдио Извјештај о миграцији приватног богатства компаније Henley & Partners. Ово истраживање показало је да је број милионера у нашој земљи порастао за невјероватних 124 одсто у посљедњих десет година. Трагом ове приче портал Банкар истражује шта су главни адути Црне Горе као инвестиционе дестинације.
Бизнис окружење сазрело за нове инвестиције
Као разлоге историјског прилива милионера у Црну Гору, Henley & Partners у извјештају наводе: програм држављанства за инвеститоре (2019–2022), ниске стопе пореза, излаз на Јадранско море, али и најаве скорог приступања Европској унији.
ИТ стручњак и бивши виши менаџер у компанији Google Inc., Бредли Хоровиц, за Банкар каже да Црна Гора има све предуслове да буде атрактивна дестинација за стране инвеститоре. Према његовим ријечима, наша земља показује јасан напредак у развоју тржишта и пословне климе, са све већом зрелошћу економског окружења и могућностима које се могу његовати и краткорочно и дугорочно.
“Посебно је охрабрујуће постојање програма који промовишу иновације и инвестиције у раној фази, јер инвеститорима нуде шансу да уђу на тржиште док се оно још увијек шири. Црна Гора има таленат, одлучност и све праве услове за изградњу значајног тржишта и требало би да буде ‘на радару’ инвеститора широм свијета”, истиче Хоровиц.
Додатна привлачност Црне Горе, каже он, лежи у природним љепотама земље, гостопримству и топлини њених људи, напомињући да је то идеално мјесто за живот и рад, што је такође важан фактор за привлачење међународног капитала и стручњака.
Предности за високотехнолошке компаније
Са њим је сагласан и доктор електротехничких наука, предсједник и извршни директор компаније Azoteq, Фредерик Џ. Брувер, који каже да Црну Гору чине атрактивном локацијом за оснивање, на примјер, високотехнолошке компаније.
“Краткорочна корист огледа се у трошковима који су знатно нижи од оних у развијенијим земљама Западне Европе и САД-а, а истовремено постоји и велики број образованих и талентованих дипломаца Универзитета Црне Горе, што је веома позитиван фактор. За потребе Azoteq-ових операција, посебно нам се издвајају кандидати с магистарског програма Електротехничког факултета, с којима смо успоставили и директну сарадњу”, напомиње Брувер.
Поред тога, у његовој компанији користе подршку институција попут Иновационог фонда Црне Горе и Научно-технолошког парка, гдје имају локалну канцеларију. Средњорочне користи проистичу из убрзаних реформи које Влада спроводи како би Црну Гору учинила привлачнијом за пословање, као и из релативно централне позиције у Европи – летови ка истоку и западу су прилично кратки, иако још увијек нема довољно директних линија.
“Дугорочно гледано, постоји и предност у томе што компанија која улаже може имати стваран утицај захваљујући малој величини популације. То значи да, док средње велика компанија нема реалан утицај у државама попут Њемачке или Велике Британије, у Црној Гори је могуће ближе сарађивати с институцијама и остварити позитиван допринос, на примјер, у креирању универзитетских наставних програма или у научно-индустријским инвестицијама”, наглашава Брувер.
У средњорочном и дугорочном периоду ту спада и улазак Црне Горе у Европску унију, што ће је учинити још привлачнијом дестинацијом за квалификоване професионалце, а нарочито за задржавање најбољих и најталентованијих кадрова из Црне Горе – у Црној Гори.
Туристи у Црној Гори остају 4,4 дана у просјеку, а сваки други спава у Будви
Британски милионери траже алтернативу
Према посљедњем извјештају Henley & Partners-а, предвиђа се да ће Велика Британија изгубити чак 16.500 милионера. Питер Ферињо из ове компаније каже да су вишеструки разлози за овакво понашање богаташа када је та земља у питању. Након политичког хаоса изазваног Брегзитом, објашњава, да Велика Британија више није логично сједиште за неевропљане док бораве у Европи. Тако су, на примјер, америчке банке повећале број запослених који одлазе у Париз, Амстердам или Франкфурт, а који би се иначе базирали у Лондону.
“Они који су већ били тамо свједочили су постепеном укидању пореских погодности, а двовјековни режим ‘нон-домициле’, који је омогућавао страним држављанима да не плаћају порез на приходе остварене ван Велике Британије, полако је укидан током посљедњих десет година, док није сасвим укинут”, напомиње Питер Ферињо.
Након што су страни држављани почели да разматрају одлазак, објашњава, повећање пореза забринуло је и држављане Велике Британије. Та земља, истиче Ферињо, недовољно је улагала у јавне услуге током 14 година претходне владе.
“Нова влада изабрана је да побољша те услуге – што се мора платити. Када су обећали да неће повећавати порезе ‘радним људима’, они који више зарађују очекују да ће сносити терет тога, па и траже боља мјеста за живот”, појашњава Ферињо.
Црна Гора Британцима није била на врху листе мјеста за инвестирање, додаје Ферињо, али будући да воле медитерански начин живота, можда ће се ситуација промијенити посебно када буду имали прилику да поврате приступ ЕУ.
Од видљивости до препознавања
Црна Гора улази у фазу у којој величина престаје да буде мана, а постаје предност. Спој лакшег пореског оквира, растућег иновационог екосистема и географске близине ЕУ отвара простор да стране компаније овдје праве производе, кадрове и искораке – не само профит. Ако држава спроведе реформе, повеже универзитете с привредом, „радар“ глобалних инвеститора више неће само биљежити Црну Гору – већ ће је циљати.
Извор: Банкар.ме
