Преко Коссев-а сазнајемо да је шефица делегације ЕУ у Сједињеним Државама, уз специјалног изасланика ЕУ Петера Соренсена, угостила и амбасадора Србије у САД Драгана Шутановца и „амбасадора Косова“ у тој земљи.
Чудна је политичка географија овог хепенинга. Он се догађа у Америци, где посланица ЕУ прима Данца, ЕУ изасланика за Србију и „Косово“, а њихови шефови посланстава у САД учествују у том „планетарном сусретању“. Jедини смисао догађаја јесте у томе да се некаквом симулацијом процеса испуни непријатна временска празнина у тзв. нормализацији односа Србије и „Косова“, тј. њиховом међусобном признању.
Треба истаћи да званична Србија не сноси одговорност за настанак тог временског вакуума дугог више од пола године. Пред западним посредницима није режим крив што је у Србији дошло до масовне побуне, јер за њих та збивања само одлажу спровођење прихваћених обавеза услед турбулентног стања у земљи. По њиховим схватањима, Вучић не сноси објективну, а још мање субјективну, одговорност за ситуацију у Србији, иако им она не иде на руку. Другачије су прилике са Куртијем. Овде је на делу и субјективна и објективна одговорности за одуговлачење тзв. преговора о нормализацији. Али, ту је западна политика блокирана, јер је феномен „косовскa независност“ дело те политике и, у складу с тим, сви лидери покрајинских Албанаца уживају статус западних штићеника ма колико се зна да је реч о ратним злочинцима и политичким монструмима.
Оно што се 8. јула збило у Вашингтону открива највиши степен зависности и поданичког односа самог врха београдског режима према западним политичарима. Држава која не признаје независност силом отцепљеног дела своје територије, ни под којим условима не би допустила свом амбасадору у САД да се нађе у друштву са тзв. амбасадором дела своје територије. Само је Србија под вођством Александра Вучића доживела такво понижење. Логика је злочина да, када се учини први, па још некажњен, злочинство постаје правило понашања. Званична Србија је од 2012. године извршила читав низ противдржавних поступања када је реч о Косову и Метохији. После серије некажњених уставних прекршаја, државни званичници рутински се крећу несхватљивим дипломатским стазама и богазама. Није онда чудо што истим путевима воде целу државу.
Најзад, има нечега мрачно-симболичког у слици са скупа у Вашингтону. Да се неким случајем не зна који је догађај у питању, рекло би се да је друштво на слици управо завршило посао од суштинске користи за своје земље. Њихова лица, наиме, зраче осмесима задовољства. И лице амбасадора Шутановца. Човек не може а да се не запита: о чему се ради? Ако је добио наређење из своје централе да присуствује овом бесмисленом скупу, чији је повод био састанак шефице делегације ЕУ у САД са једним специјалним изаслаником ЕУ, није ваљда добио и наређење да се тим поводом фотографише, па још и да се насмеје.
Разуме се да је сам догађај део мрачне слике деловања домаћег режима и његове дипломатије. Али, бизарни детаљ који помињемо говори о дубини пада ове државе. У Америку је, у својству амбасадора, недавно послат бивши високи „дужносник“ црвено-жуте коалиције и горљиви заговорник прикључења Србије НАТО пакту, што само потврђује да су „најжући“ из те коалиције и Вучићева десна рука. Тој особи 8. јула о.г. било је све потаман. Отуда и искрен осмех.
Председништво Покрета
