Пише: Атанас Ступар
Да ли ће данашња пљачка музеја Лувр послужити као инспирација за будући филмски трилер? Може ли се испоставити да се радило о добро осмишљеном умјетничком перформансу у режији перверзне субкултуре или ће се ипак данашњи догађај рангирати као високо елитно разбојништво?
У својој историји, музеј Лувр доживио је двије спектакуларне пљачке. Прва се догодила 22. августа 1911. године. Украдена је Мона Лиза. Међу осумњиченима се нашао и Гијом Аполинер, чувени француски пјесник пољског поријекла, који је недуго послије пљачке и ухапшен (11. септембра 1911).
На извјестан начин с пљачком Лувра повезује се и Пабло Пикасо, који се испод руке домогао малих афричких фигурицa украдених у Лувру, а које ће му послужити као модели за неке радове.
Друга велика пљачка Лувра догодила се данас, 19. октобра 2025. године. Опљачкан је накит из колекције Наполеон.
Пљачкаши су у музеј ушли усред дана, у недјељу ујутру, у вријеме највеће гужве на вратима музеја. Урадили су то на оригиналан начин — дугачким извлачећим лествама са корпом, баш онако како улазе мајстори за кровове, одржавање и поправке фасада… Уклопили су се у уобичајену слику око старих паришких грађевина.
Има нечег умјетничког у пљачкању Лувра. Можда се ускоро испостави да је данашња пљачка била умјетнички перформанс уперен против конвенционалности Лувра и најезде туриста на културну престоницу свијета.
Никола Јовић: Зашто су дешавања у Србији супротна од Мајдана у Украјини 2014.
Због пљачке, музеј ће бити затворен за посјетиоце. Обзиром да Лувр одређених дана (недјеља је један од њих) посјети око 50.000 људи и плати улазницу 17 евра, директна штета износи око 850.000. На истрагу пљачке потрошиће се десетине милиона евра. Како то надокнадити? Спектакуларизацијом пљачке у медијима, на филмском платну, у издаваштву.
Неправедно је не сјетити се овом приликом великог француског пјесника Франсоа Вијона (1432–1463), који је живио од пљачки и разбојништва по Паризу. Франсоа Вијона не сматрају само првим француским модерним пјесником, већ и краљем паришког подземља.
Пљачкашима су некада слиједила вјешала, а Франсоа Вијон је у тамници, ноћ прије него што ће бити објешен, написао чувени катрен:
„Ја сам Франсоа из Понтоаза,
Сред Паришког сам рођен света.
Сутрашња омча и шиja клета
Спознаће тежину мог дупета.“
По мјерилима данашњег друштва, великим пљачкашима не слиједе вјешала већ слава — ауторска права на књиге о пљачки, интервјуи, филмски синопсиси, мемоари…
Занимљиво ће бити пратити расплет данашње пљачке Лувра. За то вам не требају кокице, јер се истрага највјероватније неће дотаћи нас… или пак неких наших изузетно вриједних умјетничких дијела за која још не знамо да су опљачкана из наших музеја и замијењена фалсификатима.
