Arhijerejskom liturgijom u manastiru Gračanica 12. novembra obeleženi su: ktitorska slava Sveti kralj Milutin, 700 godina pomenutog manastira i 700 godina od upokojenja kralja Milutina. Liturgiju su služile vladike raško-prizrenski Teodosije, pološko-kumanovski Joakim, buenosajreski i južnocentralnoamerički Kirilo i vikarni episkop toplički Jerotej. Pojanje prizrenskih bogoslova, sveštenstva i monaštva Eparhije raško-prizrenske činili su pomenuti praznik posebno svečanim.
Vladika Teodosije okupljenima je rekao da je praznik Svetog kralja Milutina trebalo obeležiti mnogo svečanije i u još većem broju, ali da prilike u kojima živimo to nisu dozvolile. (U jednom od ranijih tekstova komentarisala sam zašto ovako velike jubileje obeležavamo usput, kao da nešto od nekoga krijemo ili, ne daj Bože, da smo nešto nekome ukrali, zamerajući svima koji su tu odluku doneli i sakrili se iza pandemije koronavirusa ili čega već. Sada se time – pod pretpostavkom da znaju šta rade – neću baviti.)
Beseda episkopa Jeroteja
Bilo kako bilo, imali smo liturgiju koju su služila četvorica vladika i taj gorak ukus zbog neobeležavanja nijedne godišnjice na Kosovu i Metohiji kako bi trebalo malo je ublažen – ali samo malo. Čuli smo dve besede. Prva je bila o Svetom kralju Milutinu i besedio je vikarni episkop prokupački Jerotej:
„U životu svakog hrišćanina postoji jedan cilj – to je spasenje duše njegove. Svi mi težimo ka tom cilju i taj cilj ostvarujemo u Svetoj crkvi kroz vaskrslog Bogočoveka, Gospoda našega Isusa Hrista, i kroz svete tajne koje se dešavaju u njoj. Međutim, putevi dolaska do tog spasenja su različiti. Neki se kao monasi, koji su oslobođeni od briga ovoga sveta, mole za spasenje svih i na taj način se spasavaju. Drugi kroz bračnu zajednicu ne samo da odgovaraju i brinu za svoju dušu već i za dušu svog supružnika i svoje dece. Treći, opet, dobijaju takve položaje i takve časti u ovome životu, ali i odgovornosti, da brinu o mnoštvu ljudi. Takav je bio i Sveti kralj Milutin.
On je imao mnogo odgovornosti i mnogo zadataka koji su mu bili povereni od Gospoda Boga. Prvi je bio da državu koju je dobio od svojih velikih predaka, prvenstveno od našeg praoca Svetog Stefana Nemanje, u monaštvu prepodobnog Simeona Mirotočivog, sačuva i ako može unapredi. On je sve to uradio u svom životu iako nije bio prvorođeni sin. On je promislom Božijim dobio od svog starijeg brata Dragutina da vlada Srbijom. Kada je dobio vlast on se zarekao Bogu da će za svaku godinu kojom bude vladao da sazida po jednu zadužbinu. Tako da je već na početku pokazao kakav će njegov odnos biti prema toj svetoj srpskoj zemlji koju je dobio od predaka, ali i prema tom narodu koji mu je bio poveren. On je bio veliki vladar, vojskovođa i političar koji ne samo da je sačuvao nego je i unapredio i obezbedio da narod živi u blagostanju.
Drugi veliki zadatak koji mu je bio poveren od Boga je da štiti pravoslavnu veru. U srednjem veku nije bila kao danas sekularna država nego su svuda po Evropi bile hrišćanske države, i u takvoj državi sam vladar je bio hrišćanin i imao je zadatak, i od Boga i od Svete crkve, da brani svoju veru. I ovaj zadatak je Sveti kralj Milutin ispunio, jer je sačuvao veru svoju od Rimokatoličke unije koja je bila pokušana da se nametne srpskom narodu. Još veća stvar koju je učinio bila je ta što je vezao Srbiju za Vizantiju, za Istok. Na taj način nastavio je politiku koja je nastala još od Svetog Stefana Nemanje i njegovih sinova Svetog Save i Svetog Stefana Prvovenčanog.
Nije mu bilo lako kada je to radio, jer je protiv sebe imao gotovo sve da mu budu protivnici. I njegovog rođenog brata koji je bio oženjen ugarskom princezom, plemstvo, pa i majku svoju, Svetu Jelenu Anžujsku, koja nije blagonaklono gledala na to njegovo vezivanje za Vizantiju, jer je to bio period kada je Srbija bila jaka i kada je on mnoge pokrajine u Vizantiji osvojio od tadašnjeg vizantijskog cara Andronika Drugog. U tom njegovom sukobu sa svima jedino je tu njegovu viziju podržala Crkva. On je uspeo tu bitku da dobije, i Srbija se od tada definitivno vezala za Istok.
Sveti kralj Milutin je ispunio sve zadatke i blagodat Božija je ušla ne samo u njegovu dušu nego i u njegovo telo, i mi danas imamo njegove svete mošti koje projavljuju čudesa i kroz njih Sveti kralj Milutim pomaže svima bolnima i nevoljnima. Koliko je on bio velik čovek i svetitelj pokazuje i to da je veoma brzo posle njegove smrti bio kanonizovan. Njegove svete mošti, nažalost, nisu ovde među nama. One su u Sofiji u crkvi Svete Nedelje. Iako je ratovao protiv Bugara u svoje vreme, doživeo je da ga danas taj isti narod slavi kao svetitelja upravo zbog njegovih svetih moštiju.
Poruka koju nam šalje naš Sveti kralj Milutin je ta da svako od nas u svome zvanju kojima nas je prizvao Gospod – da li je neko običan radnik, monah, profesor, inženjer, političar, vlastodržac – treba da se trudimo da sledimo Hristov put, da praktikujemo vrline i da radimo na spasenju svoje duše. Da je to sve moguće pokazuje nam primer Svetog kralja Milutina kojem nije sve to smetalo ne samo da se spase nego da postane sveti i da čuje – a nadam se u budućnosti, kada drugi put dođe Isus Hrist, i mi da čujemo – taj njegov jevanđeoski glas koji kaže: Uđite u radost gospodara svoga“, rekao je vikarni episkop Jerotej okupljenima u manastiru Gračanica.
Obeležavanje jubileja
U svojoj besedi vernicima vladika Teodosije poručio je da treba da budemo ponosni na Svetog kralja Milutina.
„Blagodarnost Bogu na današnjem danu kada smo se sabrali u ovoj svetoj obitelji da proslavimo 700 godina postojanja ovog manastira. Blagodarnost Bogu za svetitelja koji je darovan rodu našem, Svetog kralja Milutina, gde, takođe, obeležavamo 700 godina od njegovog upokojenja. Zahvalnost i patrijarhu našem Porfiriju koji je danas prisutan preko svog vikarnog episkopa Jeroteja. Bez obzira što smo danas u manjem broju okupljeni, svi smo iz srca vapili molitvom blagodarenja i molitvom Gospodu da sačuva ovaj narod, da sačuva sveto Kosovo i Metohiju, da sačuva svetinje. Sveta Gračanica sija svojom lepotom spolja kao najlepša građevina i zadužbina Svetog kralja Milutina, ali ona zrači i duhovnom lepotom. Mati igumanija Teodora, zajedno sa sestrama, ulaže veliki napor da ova svetinja živi i svi poklonici mogu ovde da dođu i da dušu svoju ožednelu napiju blagodaću Božijom.
Pored Svete Gračanice, danas slave i manastir Banjska, Bogorodica Ljeviška u Prizrenu i još mnogo svetinja, kako kod nas tako i u drugim zemljama. Ponosni smo na Svetog kralja Milutina i na sve svetinje koje nam je ostavio. Zahvaljujući našim vernicima koji žive na prostoru Kosova i Metohije ova svetinja živi, i tako će biti“, besedio je vladika Teodosije.
Učenici i nastavno osoblje OŠ „Kralj Milutin“ iz Gračanice proslavili su praznik Svetog kralja Milutina – Dan škole – liturgijski, i za tu priliku u porti izveli skroman kulturno-umetnički program. Liturgiji je, ispred države Srbije, prisustvovao oficir za vezu Beograda i Prištine Dejan Pavićević. Uz izložbu slika i skulptura „Preko pepela“ Predraga Dragovića, koja je održana pre mesec dana u Galeriji ovdašnjeg Doma kulture, to je bilo sve za pomenute jubileje a da je organizovano u Gračanici.
Prenela sam samo kako je bilo za praznik Svetog kralja Milutina i pitaću vas, dragi čitaoci, da li ste videli na televizijama sa nacionalnom frekvencijom prilog o obeležavanju pomenutih godišnjica iz Gračanice? Da li ste u vodećim srpskim pisanim medijima pročitali tekst od barem pola šlajfne o tome? Krajem oktobra su svi goreprozvani naširoko preneli kako su Bugari u Sofiji nizom manifestacija obeležili 700 godina od upokojenja kralja Milutina.
Da li je od nas – naroda, države, Crkve – ove proste 2021. godine posvećeno dosta ili malo pažnje Svetom kralju Milutinu, manastiru Gračanica, procenite sami. Posebno posle čitanja besede vikarnog episkopa Jeroteja. Ja zbog nje i napisah ovaj tekst.
Janja Gaćeša je dugogodišnji dopisnik Novog Standarda iz Gračanice. Ekskluzivno za Novi Standard.
Janja Gaćeša
Izvor: Novi Standard
