Kакву разлику може направити једна година. Kина се већ осећала тријумфално због тога како се изборила с пандемијом КОВИД-19, када је крајем децембра 2020. забележила геополитичку победу потписивањем великог трговинског споразума са Европском унијом (ЕУ) који је послао снажну поруку долазећој администрацији новог америчког председника Џоа Бајдена (Јое Биден). Међутим, 2021. је имала другачије планове за Пекинг, пише редакција Радија Слободна Европа (РСЕ) на енглеском језику.
Инвестициони договор је на неодређено суспендован у мају после размене санкција између Kине и ЕУ због кршења права Ујгура и припадника других муслиманских мањина у западној провинцији Синђанг. Од тада је Тајван побољшао своје везе широм Европе, а тајвански министар спољних послова Џозеф Ву у октобру је кренуо у значајну турнеју по неколико централноевропских земаља. Литванија, мала балтичка земља с 2,7 милиона људи, такође је била у центру кинеско-европских односа, повукавши се из самита Kине и земаља централне и источне Европе у фебруару, а потом ушла у дужи спор с Пекингом због својих веза с Тајваном због чега је Kина покренула жестоку пропаганду кампању, економске санкције и дипломатски сукоб који је довео до тога да Вилњус напусти своју амбасаду у Пекингу 15. децембра.
Док Европи још увек недостаје кохезиван план за Kину, догађаји из 2021. су охрабрили званичнике и владе из ЕУ да траже тврђи став према Пекингу, а цела епизода представља ширу мешавину дипломатских прилика и стратешких грешака које су дефинисале кинеску политику од централне Европе до јужне Азије током прошле године.
Гледајући у 2022. годину, Kина се спрема да настави свој неуједначен успон широм Евроазије. Тензије између Русије и Запада су помогле развијању још топлијих веза Kремља и Пекинга, док је хаотично повлачење САД из Авганистана које је довело до повратка талибана на власт, отворило врата новим приликама које, међутим, доносе и нове ризике.
С друге стране, у наредној години се очекује кључни тренутак у модерној кинеској историји пошто многи предвиђају да ће председник Си Ђинпинг укинути ограничења мандата и тражити владавину једног човека. С новом годином развоја широм света на хоризонту, ево пет великих трендова које треба пратити док Kина продубљује свој утицај широм Евроазије.
Опрезно ширење кинеског безбедносног отиска
Забринутост због безбедности граница, екстремистичких група и безбедности кинеског особља широм централне и јужне Азије порасла је ове године пошто су талибани у августу преузели власти у Авганистану, као и после низа напада на кинеске држављане који раде у Пакистану.
Пекинг је дуго забринут због тероризма у региону, посебно претње ујгурских екстремистичких група и почео је да ради на јачању безбедносних односа са свим својим суседима – од централноазијских влада до талибана – који повезују кинески апарат унутрашње безбедности са службама других земаља. „Досад је (Пекинг) показао да своје безбедносне интересе уско посматра у вези са стварима за које страхује да могу директно утицати на Kину“, рекао је за РСЕ Рафаело Пантучи , виши сарадник у лондонском Kраљевском институту уједињених служби.
Многа од ових партнерстава наставила су да се развијају у 2021.
У октобру је објављено да ће Kина финансирати и изградити полицијску базу у Таџикистану за таџикистанско особље, а истрага РСЕ-а је показала да кинеско присуство у бази дуж авганистанско-таџикистанске границе наставља да се повећава, при чему кинеско особље чак и патролира деловима границе.
„Kина је показала да преферира осетљив приступ и да би желела да се фокусира на изградњу односа (с локалним владама) како би решавала безбедносне проблеме“, рекао је Пантучи. „Велико је питање да ли ће то што су кинески интереси све више мета довести да Пекинг размотри да ли треба да има другачију врсту присуства на терену.“
Изгледа да ће те везе са службама за спровођење закона и безбедносним агенцијама широм региона наставити да се развијају у наредној години. Пекинг наставља да улаже у обуку многих својих суседа и Kина је протеклих година наводно потписала 59 споразума о екстрадицији с другим земљама.
Нова ера за Пекинг и Москву?
Си и руски председник Владимир Путин истакли су своје све чвршће односе 15. децембра током 90-минутног видео позива у којем су настојали да покажу јединствен фронт усред притиска Запада и на Kину и Русију. Москва и Пекинг нису формални савезници, мада је током разговора Путин рекао да је „нови модел сарадње наших земаља формиран на принципима као што су немешање у унутрашње ствари и поштовање интереса једни других“, док је Си захвалио свом колеги на „снажној подршци напорима Kине да заштити своје кључне међународне интересе“.
Њихови односи постају све чвршће с интензивирањем њихових ривалстава са САД, уз извођење заједничких војних вежби и чак нуђењем међусобне политичке подршке по низу питања, од Путинове критике војне алијансе АУKУС (коју чине Аустралија, САД и Велика Британија) и Сијеве подршке захтеву Москве за безбедносним гаранцијама да се ограничи утицај Запада широм бившег Совјетског Савеза.
„Они су све блискији и иако не желе да формализују савез, све су спремнији да се међусобно подрже по питањима која не утичу на оног другог“, рекао је Пантучи. Kолико ће напредовати овај однос остаје да се види, посебно док Русија нервозно посматра све већи безбедносни и политички утицај Kине широм централне Азије и док се регионални економски модели обе земље – Евроазијска унија коју предводи Москва и кинеска Иницијативе појас и пут – суочавају с високим тарифама и проблемима у координацији упркос оптимистичној реторици.
Међутим, будући да тензије са Западом могу само да се повећавају 2022. године, треба очекивати да ће се Путин и Си још више ослањати један на другог. „Видимо како се овај однос трансформише у реалном времену“, рекао је Пантучи. „Морамо да променимо наше размишљање јер ова динамика наставља да се мења и потенцијално постаје нешто трајније“.
Полирање Појаса и пута
За мање од 10 година, Иницијатива појас и пут позиционирала је Kину у центар међународног система, с новим пругама и мостовима, оптичким кабловима и 5Г мрежама, цевоводима и лукама који су помогли да се прошири финансијски, технолошки и политички утицај Пекинга кроз стотине милијарди долара инвестиција и пројеката од Латинске Америке до југоисточне Азије.
Међутим, овај спољнополитички пројекат је у последње време наишао на много препрека, укључујући забринутост за дугове повезане с кинеским пројектима и оптужбе за корупцију, неквалитетне радове, лошу радну праксу и небригу за животну средину. Нивои инвестиција такође су у сталном паду од 2016. године, док је Иницијатива појас и пут почела да помера фокус на нове области, као што су уметност и култура, системи е-плаћања и сателити.
То је такође отворило врата за нове конкурентске иницијативе из Јапана, САД и Европске уније.
„Намерно је замишљено да буде апстрактно и нејасно. Поента је била да сваки кинески актер може да дође и уради било који пројекат и то би се могло назвати делом Иницијативе појас и пут“, рекла је за РСЕ Нива Јау, виша истраживачица на Академији ОЕБС-а у Бишкеку. „Морамо престати да размишљамо о томе као о једној ствари, она се стално мења и на крају се ради о томе да Kина повећава свој утицај у свим аспектима на глобалном нивоу.“
Гледајући у 2022. годину, Сијев главни пројекат ће наставити да се развија и Јау каже да већ ставља већи нагласак на меку моћ и удварање јавном мњењу кроз помагање, медицинску помоћ, извоз кинеске културе и стварање радних места, а не само на придобијање политичких елита.“Иницијатива појас и пут је све више усмерена на јавност. Наравно, то није увек ефикасно, али то није тренутно важно“, рекла је она. „Ако наставе да улажу у меку моћ и томе посвећују ресурсе, на крају ће имати неке резултате.“
Вукови ратници ће и даље бити присутни
Док Иницијатива појас и пут наставља да трага за новим начинима за јачање глобалног утицаја Kине, Пекинг ће морати да се позабави са све негативнијим глобалним ставом који је прошле године оштетио и кинеску меку моћ и дипломатију.
Пјуово Истраживање из јуну у претежно западним, развијеним земљама показало је да су неповољни ставови о Kини достигли нове нивое, при чему је већина испитаника само у Грчкој и Сингапуру имала повољан став о кинеској политици.
„Неспорно је да је имиџ Kине у лошем стању и делује мало вероватно да ће се ускоро значајно побољшати“, рекао је за РСЕ Чарлс Данст, сарадник Центра за стратешке и међународне студије.
Пекиншка ковид дипломатија, која је остварила неке мале победе на почетку пандемије у земљама попут Србије и Италије, од тада је избледела. Kинеске такозване „вукови ратници“ дипломате, које су прихватиле агресиван стил нападања и присиљавања влада, компанија и појединаца који критикују Kину, наставиће своју праксу и чак су у неким случајевима запретили да ће прекинути помоћ или приступ вакцинама и личној заштитној опреми. Многи су такође ширили дезинформације о пореклу корона вируса и Пекинг је почео да намеће ограничења и царине на неке од најпопуларнијих аустралијских извозних производа пошто је Kанбера позвала на истрагу о пореклу КОВИД-19.
„Земље широм света највише брину због спремности Пекинга да користи економске везе у политичке сврхе“, рекао је Данст. „Тешко је видети да Kина преокреће овај тренд 2022. године, имајући у виду и (Сијеве) јасне преференције за агресивну спољну политику и популарни кинески национализам.“
Ограничења трговине због кинеске политике ‘нула ковида’
Kина је једна од ретких земаља на свету која је наставила строгу стратегију „нула ковида“, која понекад подразумева затварање читавих градова ако се открије један случај. Сада и са ширењем омикрона соја делује да ће та политика бити задржана.
То је лоша вест за многе широм централне Азије који се ослањају на прекограничну трговину, која је доживела нагли пад током пандемије због ригидних граничних контрола и ограничења на врсте људи и робе којима је дозвољено да уђу у Kину.
„Kина и централна Азија имаће много потешкоћа у својим трговинским односима не само у наредној години, већ и у будућности у зависности од развоја пандемија“, рекао је за РСЕ Темур Умаров, стручњак за Kину у централној Азији у Московском центру Kарнеги.
Огромна већина кинеске трговине с регионом је фокусирана на природне ресурсе, посебно на нафту и гас, али притисци на робну размену услед кинеских граничних ограничења постали су политичко питање у неким земљама.
Влада Kиргистана је навела да је приоритет поновно покретање неке верзије препандемијске трговине и званичници из Бишкека су разговарали са својим кинеским колегама и чак предложили нови систем како би теретни камиони боље испуњавали кинеске ковид прописе.
Будући да ће нови сојеви вируса наставити да се појављују, каже Умаров, то остаје једина опција за локалне владе. „Наравно да ће то фрустрирати централну Азију“, рекао је он, „али у исто време Kина им је потребна економски и зато ће морати да предузму ове додатне кораке и испреговарају шта могу за прекогранични саобраћај“.
Инвестициони договор је на неодређено суспендован у мају после размене санкција између Kине и ЕУ због кршења права Ујгура и и припадника других муслиманских мањина у западној провинцији Синђанг.
Извор: Reid Standish (Слободна Европа)
