Недеља, 25 јан 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Други пишу

Пјесничка ријеч на извору Пиве, 2024

Журнал
Published: 19. јул, 2024.
1
Share
Милутин Мићовић, (Фото: Adria TV)
SHARE

Пише: Савва Радулович

Симпозијум критике посвећен Милутину Мићовићу

У оквиру традиционалне манифестације Пјесничка ријеч на извору Пиве (53. по реду, од 19 -21 јула, Плужине), ове године Симпозијум критике, биће посвећен књижевном дјелу Милутина Мићовића.

На овом симпозијуму учествоваће двадесетак истакнутих књижевних стваралаца, књижевних критичара и професора из Београда, Новог Сада, Бањалуке, Ниша, Косова и Метохије и Црне Горе. Манифестацијом ће руководити проф. и академик САНУ, Јован Делић.

Мићовићево књижевно дјело обухвата: поезију, есеј, и романескну прозу.

Био је уредник у подгоричком Октоиху 1993-2003, члан редакције Књижевних новина, (Београд) (2012-2020), потпредсједник Удржења књижевника Црне Горе у једном мандату.

Написао предговоре: За двојезично издање  Луче микрокозма (први превод на руски, Иља Числов, Mосквa 2016, Београд, 2017), направио избор из Његошеве  Биљежнице, написао предговор за двојезично издање (први превод на руски Анастасија Бурцева Врбица), написао предговор за Сабрана дјела Краља Николе (издвач Светигора и Октоих, 2009).

С краја прошлог вијека, када је званична Црна Гора, на бази новог политичког и културолошког концепта , кренула да разара своје темеље, српско културно насљеђе и његошевскe матрице, Мићовић се укључио у црногорску полемику кроз колумне које је редовно објављивао, најприје у Гласу Црногораца (1999- 2001), потом у Дану (2007-2021), написавши близу 1000 кратких есеја у којима се бавио култтурним, духовним и политичким противречностима у које је запала Црна Гора, ослањајући се на Његошеве пјесничке формуле и укупну српску културну традицију. Из тог духовног, интелекуалног и етичког ангажмана, настало је неколико есејистичких књига.

Стихом до свјетлости и смисла: Мићовићу награда Ободско слово

Као предсједник Књижевног друштва Његош и уредник Манифестације Дани Његошеви, сабрао је текстове наших савремених аутора са свих српсkих простора, који су овјетљавали Његошево дјело из наше савремености. Овај ангажман резултирао је са пет зборника, годишњака Дани Његошеви.

Превођен на стране језике: руски, енглески, њемачки, италијански, јерменски, румунски.

Избор из поезије објављен му је у Москви, Следи будушшчего (2010, превод Андреј Базилевски), а учествовао је на више значајних културних манифестација у Русији, објављивао у руским часописима. Био је учесник обиљежавања Његошевог јубилејаа, (200 год.рођења) у Москви и Твери. О Мићовићевом пјесничком дјелу руски аутори су написали више текстова.

У нашем културном простору о Мићовићевом дјелу писали су: Владета Јеротић, Матија Бећковић, Ново Вуковић, Новак Килибарда, Алек Вукадиновић, Миро Вуксановић, Лидија Томић, Синиша Јелушић и др.

Заступљен је у више антологија савремене српске поезије као и у антологији савременог српског пјесништва на руском језику Из века у век Сергеја Главјука (Москва, 2003, 2024), затим у антологији: Светска поезија у избору јерменског пјесника Гагика Дафтјана (Јереван 2016, 2024).

Поезија

Жива вода (Универзитетска ријеч, Никшић, 1987)

Врата (двокњижје – Кућа и Хљеб за путнике, Подгорица, Октоих, 1994)

Трагови будућности (Следи будущего), на српском и руском језику, превод Андреј Базилевски, (Твер 2010)

Дан ноћ (Избор поезије, Институт за српску културу, Никшић, 2018)

Седам Кругова, Космос, Београд, 2022

Милорад Дурутовић: Апстракција и дехуманизација савременог космоса у поезији Милутина Мићовића

Роман

Разорени град, (Подгорица, Октоих, 1991).

Есеји

Тако су говорили Црногорци (Андријевица, Ступови, 1996)

Писма из Уранополиса (Нови Сад, Светови, 2000)

Српски лавиринт и црногорски минотаур (Београд, Српска Књижевна Задруга, 2003)

Његош и савремена Црна Гора (Подгорица, Удружење Књижебника Црне Горе, 2006)

Његошева Луча (Српске студије, Универзитет Бања Лука, 2021)

Луче у тами Црне Горе (Српска Књижевна Задруга, Београд, 2021).

Књижевне награде:

Награда Марко Миљанов за књигу Разорени Град, 1991.

Награда Библиотеке „Његош” из Пећи, за књигу Тако су Говорили Црногорци, 1996.

Орден В. В. Болотова, Русија, 2010.

Признање Савеза писаца Русије, 2014.

Међународна награда „Portile Poeziei”, Румунија, 2018.

Награда Миодраг Ћупић, за пјесничку књигу Дан Ноћ, 2018.

Орден за подвижништво у култури, Савеза Писаца Русије, 2021.

Награда Печат Херцега Шћепана, Трг од ћирилице, Херцег Нови, 2021.

Државна награда Мирослављево јеванђеље за књигу Луче у тами Црне Горе, 2021.

Награда Макаријево слово, награда за животно дијело, Удружење књижевника Црне Горе, 2023.

Награда Косто Нинковић за високе домете у књижевном стваралаштву и најбоља тумачења Његошевог дјела и личности у нашој савремености, Фестивал «Под липом»

Милутин Мићовић је оснивач књижевног друштва Његош, и уредник књижевне манифестције Дани Његошеви.

Извор: Искра

TAGGED:милутин мићовићПоезијаСавва Радулович
Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article Може ли отварање досијеа у Црној Гори да штети Србији?
Next Article 112 такмичара напада 12 медаља: Новак Ђоковић

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Драма културе самопоништавања: Модерна масовна демократија поништава памћење, традицију и историју

У књизи „Презирање сопственог: О културолошкој самомржњи у Европи” аутор Франк Лисон објашњава како је…

By Журнал

Вук Вуковић: Осванути у сумраку

Пише: Вук Вуковић Проблем демократа у Америци јесте њихово видно отуђење од грађана, тако смо…

By Журнал

Из једног шињела – више раскола: ЦПЦ као хроника самопоништења

Пише: Милован Урван Ако је ишта константа у историји такозване Црногорске православне цркве, онда је…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

Други пишу

Слободан Самарџић: Опозициона сцена у Србији није спремна за нове изборе

By Журнал
Други пишу

Дуге цеви и лош превод: Како изгледа извештавање са терена на Косову?

By Журнал
Други пишу

Перчобић за Банкар: Незапосленост пада јер радимо циљано и паметно, фокус је на младима, сјеверу и одрживим пословима

By Журнал
Други пишу

М. К. Бадракумар: „Дај им прст, узеће целу руку”

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?