Паштровска гора и Свети Стефан са Милочерским парком на листи су најугроженијих споменика и локалитета баштине у Европи за 2023. годину.
Угрожених 11 локалитета баштине су ушли у ужи избор одлуком међународног Савјетодавног панела сачињеног од експерата из области историје, археологије, архитектуре, конзевације, пројектне анализе и финансија. Номинације за програм 7 Most Endangered су поднијете од организација чланова, придружених организација или индивидуалних чланова Europa Nostre из цијеле Европе као и чланова „European Heritage Alliance“.
Једна од главних пријетњи по културни пејзаж Светог Стефана и Милочерског парка јесте неконтролисања градња туристичких капацитета и некретнина за продају на самој територији овог локалитета.
Припадници локалне заједнице указивали су годинама уназад да је било нелегалне градње у оквиру локалитета, упркос изузетној културној и природној вриједности Светог Стефана. „Самом острвцету Светом Стефану приступ је дозвољен једино гостима и особљу туристичког ризорта. Ово значи да су мјештани изгубили њихово право да учествују у њиховој сопственој култури. Култура на Светом Стефану је укључивала и културно насљеђе и културне праксе људи, нарочито друштвена окупљања ради фолклорних представа и других сличних догађаја“, наводи се на сајту.
Свети Стефан, са Милочерским парком, представља културну баштину љепоте без преседана и сматра се једним од симбола Црне Горе.
Свети Стефан је утврђени град из 15. вијека, саграђен као административни и културни центар регије Паштровића. Острвце површине 1.2 хеткара, са својим каменим кућама, четири цркве, улицама, пасажима, трговима и двориштима, спојено је ниским мостом са копном у непосредој близини Милочерског парка.
Овај парк се састоји од љетње резиденције југословенске краљевске породице из 1930-их година, укључујући неколико других објеката, двије прелијепе плаже, француски мост из 19. вијека, као и ботаничку башту, пејзажно пројектовану у француском класичном стилу.
Средином 1950-их година, имовина домицилног становништва је експроприсана или конфискована ради изградње град-хотела на Светом Стефану. Овај туристички ризорт је био веома успјешан 1970-их и 1980-их година, привлачећи богате и славне. Данас, медјутим, претјерани развој хотелског комплекса постао је пријетња.
Једна од главних пријетњи по културни пејзаж Светог Стефана и Милочерског парка јесте неконтролисања градња туристичких капацитета и некретнина за продају на самој територији овог локалитета.
Осим тога, припадници локалне заједнице су примјетили да је било нелегалне градње у оквиру локалитета, упркос изузетној културној и природној вриједности Светог Стефана. Самом острвцету Светом Стефану приступ је дозвољен једино гостима и особљу туристичког ризорта. Ово значи да су мјештани изгубили њихово право да учествују у њиховој сопственој култури. Култура на Светом Стефану је укључивала и културно насљеђе и културне праксе људи, нарочито друштвена окупљања ради фолклорних представа и других сличних догађаја.
Почев од 2021. године, локална заједница је уложила велике напоре да сачува Свети Стефан, од чега је први корак био покретање иницијативе за заштиту Милочерског парка као културног добра и препознавање цијелог подручја као локалитета од посебне важности за Црну Гору.
„Њихов захтјев је прихваћен, међутим поступак заштите је дуг. Већ су започели разговоре са Националном комисијом УНЕСЦО-а за Црну Гору, као и дискусије са Министарством екологије, просторног планирања и урбанизма и појединим посланицима Скупштине Црне Горе. Њихов активизам у погледу заштите њихове културне баштине је такође био исказан кроз протесте одржане испред туристичког ризорта Светог Стефана“, објашњава се на сајту.
Савјетодавни панел програма “7 најугроженијих” навео је да је “упркос томе што је Свети Стефан званично класификован као национална културна баштина и што је најстарија црква на острву, црква Св. Стефана, 1984. године добила финансијску помоћ од УНЕСКО-а ради реконструкције, држава Црна Гора је приватизовала скоро половину овог националног блага и ускратила својим сопственим грађанима приступ њиховом сопственом јавном домену“.
Кажу да нелегална градња и друге измјене у оквиру локалитета мијењају читав аспект самог локалитета.
„Популарна и јавна љетња позорница је затворена и распуштена. Јавни приступ Светом Стефану и појединим другим дјеловима локалитета је забрањен, чак и током зимских мјесеци када је хотел затворен, онемогућавајући мјештане и туристе који нису гости ризорта да уживају у овом културном пејзажу. Ово је у директној супротности са Фаро конвенцијом коју је Црна Гора потписала 2008. године. Осим тога постоји план да се сагради неодговорајући кондо хотел великих размјера одмах до улаза у Милочерски парк, који ће проузроковати значајну штету читавом културном и природном подручју Светог Стефана и Милочерског парка, нарушавајући љепоту тог обалног појаса“, навео је Савјетодавни панел програма “7 Most Endangered”.
Номинација за програм „7 најугроженијих 2023“ је поднијета од групе грађана “Иницијатива за Свети Стефан”.
„Номинатор захтијева од Владе Црне Горе да ограничи градњу која има негативни утицај на културни и природни пејзаж Светог Стефана и тражи пуни приступ том подручју као јавном добру. Они предлажу стварање културног центра који ће укључивати музеј локалне културе и разне културне активности, као што су плесне представе, фестивали, семинари и радионице у вези са њиховим културним насљеђем, у комбинацији са одређеним постојећим туристичким капацитетима“, објашњава се на сајту.
Паштровска гора је природна оаза у центрано-јужном дијелу Црне Горе са лијепим прастарим селима, споменицима културе и природним пејзажима. Паштровска гора је подручје са планинама, долинама и брдима изнад приобалног појаса регије Паштровића. Ово подручје је насељено од античких времена и обилује бројним локалитетима са пред-хришћанским гробницама.
Паштровска гора се састоји од много села која се одликују археолошким остацима и историјским здањима раз них култура из различитих историјских фаза, укључујући илирски, средњовјековни, млетачки и аустро-угарски период. Манастир Дуљево, који датира из 12. вијека, црква Свете Госпође, која датира из 14. вијека, као и тврђава Космач, саграђена у 19. вијеку, су једни од најважнијих локалитета културне баштине на Паштровској гори.
Земљотрес који се догодио 1979. године је значајно утицао на подручје Паштровске горе. Од тада, многи споменици су остали уништени. Осим тога, културни и природни пејзаж Паштровске горе је угрожен потенцијално штетним развојним пројектима, и то планом да се инсталира вјетро-парк са 18 турбина, као и планом да се сагради моторна цеста са 4 траке, при чему оба пројекта захтијевају успјешну израду процеса потпуне процјене утицаја на животну средину, у складу са међународним стандардима.
Године 2021, група грађана из свих крајева Будве започела је кампању за проглашење Паштровске горе заштићеном зоном. Кампања је подржана од стране невладиних организација као што су Еxпедитио, Бауо и Удружење Паштровића. Коначна листа „7 најугроженијих“ локалитета баштине у Европи за 2023. годину ће бити објављена у априлу.
Извор: РТЦГ
