Један од најаутентичнијих и најутицајних гласова рок и метал музике, Ози Озборн, напустио је овај свет и наставиће своје постојање у легенди.
Његова смрт долази скоро па непосредно након опроштајног концерта који је у Бирмингему одржао са својим саборцима из бенда Блек Сабат, као и бројним гостима.
Опроштај достојан легенде
То је био његов опроштај од наступања јер, након 20 година борбе са Алцхајмеровом болешћу и тешке операције која му није превише помогла, Ози просто није могао даље.
Међутим, сви који су чули како је тада отпевао песму „Mama I’m Coming Home“ знали су да је ово вероватно и опроштај од овог света и да је онај прави крај близу.
У спектаклу који је трајао девет сати виђени су бројни легендарни музичари да одају почаст свом идолу, човеку који их је инспирисао и без кога њихове каријере вероватно не би ишле истим током.
Или, како је то једноставно рекао Џејмс Хетфилд пре наступа: „Да није било њих, не би било ни Металике“.
Да, бенд Блацк Саббатх није постојао само захваљујући Озију Озборну, али његов глас је, прво одатле, а потом из са бројних соло албума, окупирао бројне звучнике клинаца који су тек откривали „тврђу“ музику.
Наступ у Београду
И зато када је требало да Блек Сабат свира на лето 2012. године у Београду, био сам један од првих који је купио карту, знајући да се оваква прилика не пропушта.
Нажалост, због болести гитаристе Томија Ајомија, творца препознатљивог звука овог бенда, цео догађај је умало отказан, али на срећу, то је на крају прерасло у нешто под називом „Оzzie & Friends“ у оквиру фестивала Belgrade Calling.
Ози Озборн јесте дошао у Београд и наступио пред препуним Ушћем, певајући неке од највећих хитова, уз помоћ Слеша из ових дана у Србији поново актуелног бенда Гунс ‘н’ Роузес, али и свог великог пријатеља Зека Вајлда.
Истина, Ози је тада био млађи, иако не млад, а енергија са бине била је заразна и одмах се видело да тај човек живи за музику, због музике и због фанова.
Његов осмех док нас је поливао кофама са водом никад нећу да заборавим, али ни свест о томе да сам у исто време на истом месту са једном таквом легендом.
И зато је његова смрт још један показатељ да своје музичке идоле треба да видите док имате прилику, да се касније не бисте кајали.
Контроверза и хуманитарни рад
Као и многе чувене ликове метал музике, Озија је пратила контроверза и нису баш сви били фанови тврдог звука, мрачних тема и имиџа „Принца таме“.
Чувени догађај је када је Ози Озборн грешком одгризао главу правом слепом мишу којег је неко од фанова бацио на бину, мислећи да је у питању гумени.
А све је кулминирало хапшењем због покушаја убиства своје жене Шерон. Они су се касније разишли, али је она ипак била уз њега пред крај живота, као велика подршка, нарочито у организовању концерта.
Њих двоје су пар деценија након тога, усред короне 2020. године, донирали новац Општој болници у Панчеву, која је захваљујући томе добила нова колица и друга средства.
Треба истаћи и да је опроштајни концерт „Back to the beginning“ у хуманитарне сврхе скупио око 140 милиона фунти, што и није лош начин да се оде, ако мене питате.
Владимир Јанковић Џет – Нове генерације неће имати Озија Озборна
Владимир Јанковић Џет у изјави за Данас каже да је многе погодила вест да је Ози отишао али да је то било и на неки начин извесно, јер је на опроштајном концерту био на измаку снаге, а тада је и пола стадиона плакало.
„Ози је био један лик који је у почетку био оспораван, Блек Сабат уопште, није био тако цењен као Лед Цепелин рецимо, или неки други бендови. Сматрали су их сувише једноставним и сувише директним у свом изразу, међутим, како је време пролазило, он је постао гигант не само хард-рока, него рока уопште. Њихови албуми су такви а пре свега захваљујући Озију Озборну који има специфичан вокал и специфичан начин понашања и интерпретације, једноставно он је био пола њиховог наступа, трећина је био Тони Ајоми, а ово остало су била преостала двојица.“
Додаје да Ози није много пазио на себе и да је зато долазило до хаварија на наступима и у његовом животу, што је резултирало одласком из бенда.
„Није, као и многи други, много пазио на себе и због тога је долазило до разних хаварија и на наступима и у животу, што је резултирало његовим одласком из бенда. Он је имао после прилично успешну соло каријеру, не тако велику као са бендом Блек Сабат, али ипак запажену и на крају се вратио у старо друштво и то је потрајало ево до ових дана.“
Каже да он у почетку није био љубитељ Озија Озборна, док није схватио шта и како он то ради, када је променио мишљење, тако да је данас прилично ожалошћен, као дубоки поштовалац његовог рада у претходним деценијама.
„Нове генерације неће имати Озија Озборна и не само њега, него и друге неке звезде, јер нико више нема времена за ту врсту певача, за ту врсту звезда, данас су у употреби звезде које трају петнаест дана, месец дана, три месеца и готово, а овако велике као што су Ози и неки други који су тако отишли, то нећемо скоро имати.
Александар Жикић – Одлазак читаве једне епохе
Писац, музичар и музички критичар Александар Жикић за Данас је изјавио да са људима као што је Ози Озборн одлази једна читава епоха, уникатни поглед на свет који никада раније није постојао.
„Можда су његов живот и каријера могли да делују као непрекидни ријалити шоу, посебно што је имао конкретних искустава у том смислу, али траг који је оставио у стварном свету садржи много тога доброг, узбудљивог и, на разне начине, узнебесно забавног.
То је, до самог краја, био његов пут и његов начин. Озијева верзија „My Way“, коју би могао да оправда као ретко ко, била би, у том смислу, смештена тачно на средини између Френка Синатре и Сида Вишаса.“
Опроштај колега из бенда
Од Озија су се опростили и оригинални чланови бенда Блек Сабат, са којима је и наступио у Бирмингему на опроштајном концерту.
Гитариста Тони Ајоми написао је: „Просто не могу да верујем! Мој драги пријатељ Ози преминуо је само пар недеља након нашег концерта на Вила Парку. То су тако срцепарајуће вести да не могу да пронађем речи, заиста неће постојати још један попут њега. Гизер, Бил и ја изгубили смо брата. У мислима сам са Шерон и породицом Озборн. Почивај у миру, Оз. Тони“.
Басиста Гизер Батлер написао је: „Збогом, драги пријатељу, хвала ти на свим тим годинама, лудо смо се забављали. Четворица клинаца из Астона – ко би рекао, а? Драго ми је што смо имали прилику да то учинимо заједно последњи пут, поново у Астону. Волим те“.
А бубњар Бил Ворд написао је: „Где ћу те сада пронаћи? У сећањима, нашим тихим загрљајима, пропуштеним телефонским позивима, не, заувек си у мом срцу. Најдубља саучешћа Шерон и свим члановима породице. Почивај у миру. Искрено саучешће свим фановима. Никад није збогом. Хвала ти заувек. Бил Ворд“.
Извор: Данас
