Како је на око 80 одсто од 1,6 милијарди ђака широм света утицало затварање школа због пандемије ковида између 2018. и 2022, што је био највећи поремећај образовања од Другог светског рата.
(Фото: Lifespan)
Мучећи се да изведу основне аритметичке операције или да разумеју једноставне текстове или основне научне појмове, петнаестогодишњаци су 2022. показивали перформансе на нивоима који су 2018. били типични за годину дана млађе ђаке. Да су резултати образовања у земљама ОЕЦД гори него што се очекивало, показало се чак и у Финској, чије су школе више од две деценије служиле као узори за ефикасно образовање.
На то упозорава 5. децембра објављен извештај Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) о тестовима које је крајем 2022. полагало око 690.000 ђака из 81 земље у оквиру Програма за међународно оцењивање ученика, познатијег по скраћеници ПИСА (Programme for International Student Assessment). И пре пандемије, ПИСА тестови су показивали да су резултати у математици у богатом свету, укључујући Белгију, Финску, Канаду и Француску, између 2003. и 2018. стагнирали. Резултати ПИСА тестова из математике на крају 2022. били су за 15 поена слабији него 2018. То је заостајање у образовању за три четвртине године учења.
У математици највеће смањење успеха уочено је у Француској, Норвешкој, Пољској и у Немачкој. Како уочава Дојче веле, на ПИСА тестовима из математике немачки ученици су постигли резултат од 475 поена, у поређењу са 500 из претходног тестирања 2019, што је најнижи икада забележен резултат немачких ђака, који се иначе и даље котирају близу просека ОЕЦД-а у математици и нешто изнад просека у науци.
По степену смањења успеха немачки ученици су се (са својих -25 поена) придружили холандским (-27) или норвешким колегама (-33 поена)…
Британски и амерички ученици су углавном постигли успех изнад просека богатих земаља, али лондонски “Економист” констатује да су се ученици у Британији вратили на нивое последњи пут измерене 2006. године. Велики изазов за Америку је, према “Економисту”, то што су њени млади у ПИСА тестовима из математике рангирани у доњој трећини богатих земаља упркос томе што Америка издваја 140.000 долара по ученику на првих десет година школовања (златни стандарад ОЕЦД је 75.000). Ипак, свеукупни амерички резултати из математике и наука и даље заостају за онима у Јапану, који издваја око 40 одсто мање, али стимулише добре наставнике да предају у школама које имају проблем.
Азијски изузетак
У Сингапуру (високи резултати у све три области, математички скор 575), Јапану, Јужној Кореји и Тајвану резултати тестова су остали стабилни током периода пандемије. “Ови резултати сугеришу да су сингапурски ученици у просеку скоро три до пет година школовања испред својих вршњака”, наводи се у извештају ОЕЦД. Сингапур је, иначе, због пандемије школске празнике учинио радним како би максимално повећао време за учење. Најмање половина ученика је искусила затварање школа на три месеца или дуже.
Затварања у Јапану су била релативно кратка: школе у тој земљи су 2020. скратиле летње распусте како би надокнадиле неке од часова које су деца до тада изгубила.
У Јужној Кореји социјално дистанцирање је било строго и дуготрајно. Деци је било дозвољено да похађају школу са скраћеним часовима више од годину дана након што су учионице поново отворене. У првој години пандемије влада је запослила 30.000 додатног наставног особља – неки су били пензионери враћени у службу.
Наставници у Швајцарској су водили потпуно удаљену или хибридну наставу само шест недеља (просек међу земљама у Европи био је око 29).
У извештају ОЕЦД се претпоставља да су системи који су поштедели више ученика од дужег затварања школа показали бољи резултат, а да су њихови ученици уживали већи осећај припадности у школи мада се у читавом скупу података ОЕЦД-а не виде “јасне разлике” у трендовима учинка између земаља које су имале ограничена затварања, укључујући Исланд и Шведску, и оних са дужим затварањем, као што су Бразил и Ирска. У сва три тест-предмета су напредовали и ученици у земљама различитог профила – у Колумбији, Макау (Кина), Перуу и Катару.ж
Дигитални изазов
Многи други фактори су утицали на учење током овог периода, а међу њима су квалитет наставе на даљину и нивои подршке. Млади су тада учили на даљину или уопште нису. Чак и када су школе поново отворене, правила карантина социјалног дистанцирања и даље су многима ометала наставу.
Већина је знала да користи дигиталне платформе за учење и проналажење ресурса за учење, али само 60 одсто је било мотивисано да ради школске задатке. Ученици чији су наставници били на располагању када су школе затворене, имали су боље резултате из математике и били су сигурнији у самосталном учењу. Ученици са високим социјалним и емоционалним вештинама били су више ангажовани у учењу на даљину.
У земљама ОЕЦД-а, просеку 45 одсто ученика је изјавило да се осећа нервозно или забринуто ако њихови телефони нису близу њих. Међутим, 65 одсто ученика у земљама ОЕЦД-а сведочи и о другој страни електронског доба, па каже да их ометају они који користе дигиталне уређаје на часовима (80 одсто у Аргентини, Бразилу, Канади, Чилеу, Финској, Летонији, Монголији, Новом Зеланду и Уругвају, а само 18 одсто студената у Јапану и 32 одсто у Кореји). Они којима смета телефон постигли су за 15 поена ниже скорове из математике него они који су ово једва приметили.
Сиротињски привид
Резултати ПИСА тестова сугеришу да је дошло до погоршања ефикасности образовања и у богатим и у сиромашним, у великим и у малим нацијама. Чини се да су многе земље у развоју “изгубиле мање знања” током пандемије него што је било предвиђено, мада је то привид, јер су њихови ученици напредовали спорим темпом чак и када су школе биле нормално отворене, каже за “Економист” немачки математичар Андреас Шлајхер, директор ОЕБС-овог директората за образовање. О том јазу упечатљиво говоре резултати тестова из математике: Сингаупур 575, Камбоџа 336 поена…
Балкан инсајт издваја податке ОЕЦД-а о томе да су ученици у већини земаља југоисточне Европе у просеку постигли сличне резултате као на претходним тестовима пре четири године. У Хрватској су резултати у науци 2022. били бољи него 2018, а просечни резултати у математици и читању нису се битно мењали још од 2006.
Бугарски резултати у сва три предмета били су међу најнижим икада уоченим. Погоршање резултата у Албанији повезано је и са оштећењем инфраструктуре школа у земљотресу 2019. године, који је пореметио образовање многих ученика, пандемијом ковид 19 и лошим стањем дигиталне инфраструктуре, што је изазвало потешкоће у онлајн учењу. Албанија је иначе од 2001. до 2018. побољшавала резултате. У Грчкој, просечни учинак у сва три предмета који је почео да опада још од 2012, погоршан је 2018. па је 2022. био нижи него у било којој претходној процени.
Просечни резултати Црне Горе из математике, читања и научне писмености су 2022. слабији у односу на оцене из 2018. па и од резултата из 2015. године. Северна Македонија је такође забележила пад у 2022. у односу на 2018. Једина земља у југоисточној Европи која је од 2012. показивала тренд побољшања била је Турска.
Србија је по резултатима пласирана у средини табеле, у групи земаља нешто испод просека за ОЕЦД. У математици, на пример, Србија се са 440 поена, 8 мање него 2018, налази на 42. од 81 места. Просечни резултати српских ученика су од 2012. релативно стабилни.
Мигрантска школа
ПИСА подаци показују да је око половине ученика имиграната у Аустрији, Данској, Финској, Француској, Немачкој, Грчкој, Исланду, Италији, Холандији, Норвешкој, Словенији, Шпанији, Шведској, Тајланду постизало двоструко слабији ниво знања из математике у односу на вршњаке из земље у коју су дошли. Директорка ПИСА-е Дорис Левалтер, са Техничког универзитета у Минхену, каже за Дојче веле да је у Немачкој то последица недостатка језичке подршке одређеним демографским групама: “Ако имамо ученике имигрантског порекла, не можемо претпоставити да су они већ савладали немачки језик образовања када дођу у Немачку”.
Специфичан изузетак представљају ученици рођени у Кини, који су били бољи у ПИСА тестирању 2015. од вршњака практично у свакој земљи одредишта. Друга генерација кинеских имиграната у Аустралији постигла је 592 поена, што значи да су били две школске године испред просечних аустралијских вршњака!
Чини се да је јаз у учинку између имигрантских и неимигрантских ученика више условљен социјалним положајем него мигрантским синдромом. Социо-економски угрожени ученици у земљама ОЕЦД-а су, иначе, имали седам пута слабије резултате из математике од ученика који имају социо-економске предности.
Да су у последњих 30 дана пре тестирања били приморани да прескоче оброк бар једном у недељу дана због недостатка новца за куповину хране, изјавило је 8 одсто ученика у земљама ОЕЦД-а, испод 3 одсто у Португалу, Финској и Холандији, 11 одсто у Великој Британији и Литванији, по 13 одсто у Сједињеним Државама, Чилеу и Колумбији, 14 одсто на Новом Зеланду и 19 одсто у Турској. Међутим, широм ОЕЦД-а, један од десет ученика чији је социо-економски положај неповољан, остварио је подвиг – у математици је достигао резултат који га пласира у најбољу четвртину по успеху.
Понегде је то резултат социјалне атмосфере. ПИСА из математике показује да је у земљама ефикасног образовања као што су Сингапур, Макао и Тајван (Кина), које су показивале најбоље резултате у математици, више од 70 одсто испитаника испољило висок страх од неуспеха, забринуост због тога шта други мисле о њима – и ограничено ангажовање за ваннаставне активности као што је спорт. Насупрот томе, ученици у земљама са нижим просеком резултата ПИСА теста, као што су Шпанија или Перу, често су имали нижи ниво анксиозности и већи фокус на спорт.
Сам са сваким
Академски учинак је стандардни барометар за процену да ли је образовни систем добар или лош, али то је само део шире слике. Први пут до сада, уз ПИСА тестове прикупљени су и подаци о девет кључних аспеката који доприносе квалитету живота ученика: о академском учинку, ангажовању у школи или о осећању демотивисаности за учење, о материјалном, психолошком, менталном и културном стању.
Да се осећа усамљено у школи, изјавило је 16 одсто ученика у земљама ОЕЦД-а, а када су због ковида многе школе затворене, стопе усамљености су се удвостручиле на 38 одсто. Усамљеним се осећало 27 одсто ученика у Чилеу, Ел Салвадору, Турској и на Филипинима, а само 9 одсто ученика у Холандији и Кореји.
У извештају ОЕЦД-а се упозорава да је 2022. године сваки пети ученик у земљама ОЕЦД-а пријавио да је малтретиран најмање неколико пута месечно, а 8 одсто њих је редовно малтретирано. Последњих година малтретирање је било у порасту. Међутим, ПИСА резултати показују да су између 2018. и 2022. године различити облици малтретирања у земљама ОЕЦД-а у просеку опали за два до три процентна поена.
Ширење гадних гласина, злостављање на мрежи и насилни напади – веома се разликују од земље до земље. У Јордану, Мароку, Палестини, Катару и Уједињеним Арапским Емиратима, на Филипинима и Јамајки, више од 15 одсто ученика каже да је редовно злостављано. У Италији, Јапану, Казахстану, Кореји, Холандији и Португалу само 5 одсто или мање ученика се жали због учесталог малтретирања.
У неким земљама ОЕЦД-а један од двадесет, а у неким један од десет ученика не осећа се безбедно. То може да има разоран утицај на ментално и физичко здравље адолесцената, када се у доба брзих промена суочавају са сложеним проблемима вршњачких односа, формирања идентитета, стресом, препрекама и са академским изазовима. Андреас Шлајхер подвлачи да ниједна појединачна земља не остварује добре резултате “у свих девет димензија” са којима се адолесценти суочавају. Чини се, констатује он, да је пандемија ковид 19 очигледан фактор који је могао утицати на резултате у овом периоду. Међутим, кад се детаљније погледају подаци, види се да су многе земље од Финске, Холандије, Словачке и Шведске и пре него што се пандемија проширила – у неким случајевима деценију или више – уочавале да ученици добијају ниже оцене. Ово указује да су дугорочни проблеми у образовним системима такође криви за погоршање учинка. Није у питању само ковид!
Милан Милошевић
Извор: Недељник време
