Tоком амбициозне економске и друштвене реформе познате као „Велики скок напред”, кинеско руководство под вођством Мао Цедунга покренуло је кампању истребљења врабаца. Све је почело 1958. године, када је комунистичка влада Мао Цедунга, првог председника Народне Републике Кине од 1949. године, лансирала овај лапидарни слоган: „Птице су животиње капитализма“. Врапци су проглашени непријатељима народа, јер се веровало да једу огромне количине житарица и тиме директно доприносе несташици хране.
Ова акција била је део шире иницијативе под називом „Кампања против четири штеточине”, која је имала за циљ елиминацију пацова, мува, комараца и врабаца. Становништво је мобилисано у масовној кампањи. Људи су излазили на улице, лупали у шерпе и лонце како би спречили врапце да слете, терајући их да лете док не падну мртви од исцрпљености. Гнезда су уништавана, јаја разбијана, а птице масовно убијане. Процене говоре да су милиони врабаца нестали у веома кратком периоду.
Међутим, убрзо је постало јасно да је одлука имала катастрофалне последице. Врапци нису јели само жито, већ су се хранили и инсектима, укључујући скакавце и друге штеточине које уништавају усеве. Без природних предатора, популација инсеката је експлодирала, што је довело до огромног уништавања пољопривредних култура. Ова еколошка неравнотежа додатно је погоршала већ постојеће проблеме у пољопривреди изазване лошим планирањем и колективизацијом. Последица је била разорна глад, током које је, према различитим проценама историчара, умрло између 15 и 45 милиона људи. Кинеске власти су на крају признале грешку и уклониле врапце са листе штеточина, заменивши их стеницама. Али, штета је већ била учињена.
Извор: Политика Магазин
