После краће и тешке болести у Београду је у 63. години преминуо писац и академик Горан Петровић.
„Христос васкрсе из мртвих!
,,За путовницима су улазили мирјани. Међу њима, са слугом, и један Скадранин, трговац што је овде наишао на гостољубље у своме повратку са Севера. И даље, неки болезни, придржавани од других, молише за место. И још, колико је у цркву Св. Спаса могло да стане. Жича се пунише мирисом тамјана, као раним миром мироносница, штосе тражећи мртваца поклонише Живом.
Жича се пунише светлошћу, као неугасивим огњем. Жича се пунише великом, победном песмом. И тихом причом…”
„[…] Па ипак, нико од свих, ни достојни јерарх, ни предани монах, ни убоги божији човек, чак ни онај метљивих очију, не би помислио да је постранце била тескобна ноћ. Јер, звона нашироко размицаху глуво доба, а титраји стотине воштаница стицаху се у чисту светлост, што је пуноћом пресезала јасни дан. Нигде не беше кутка таме у који би се склонила сен. Одсјаји олова са купола нависоко држаху мрак. Пред западне двери, од свакога који је имао гласа, пристизаху радосни повици:
– Христос васкрсе из мртвих! – Христос васкрсе из мртвих! – Христос васкрсе из мртвих!“
*Горан Петровић, одломци из романа Опсада цркве Светог Спаса
