После неколико последњих „обраћања“ народу, више нема никакве дилеме да је Александар Вучић решио да се „откочи“ пројекат ископавања литијума на коме ради компанија Рио Тинто. Председник је чак рекао да ће „наложити“ Рио Тинту да што пре уклоне куће које су откупили од мештана у Јадру, да не стоје напуштене јер су, како он каже, ругло.
Пише: Богдан Петровић
Излишно је рећи да је проблематика уклањања откупљених непокретности ван уставних ингеренција председника државе; много горе је што се председник државе уопште бави таквим, потпуно маргиналним питањем.
По свој прилици Вучић покушава да „припреми“ јавност на заокрет када је у питању експлоатација литијума. Да подсетимо, мало пре избора 2022. године, услед бројних протеста против експлоатације литијума, као „гром из ведра неба“ уследила је одлука Владе Србије којом је стављен ван снаге просторни план за то подручје који је омогућавао експлоатацију литијума.
Није велика тајна да је та одлука Владе била само „фасада“ да се прекине са дебатом око литијума, пошто је Рио Тинто наставио са пословањем у Србији и припремом веома обимне документације неопходне за добијање дозволе за експлоатацију. Да није тако, Рио Тинто би тужио државу суду и тражио одштету, а као што знамо, то се није десило.
Сада је очигледно наступио тренутак да се званично покрене процедура. Власт очајнички жели да покрене привреду и сматра да ће ископавање литијума бити нови „замајац“ привредном расту који је потпуно посустао, судећи по подацима о практично замрлој индустријској производњи (не може се живети, наравно, само од извоза ИТ услуга).
То неће бити нимало лако, јер се огромна већина противи ископавању литијума. Против тога нису само опозиционо настројени грађани, већ и највећи број Вучићевих бирача.
Уосталом, зато је и нагло донета одлука о стопирању пројекта пред изборе 2020. године.
Тешко ће бити убедити велики број противника рударења литијума у Вучићеве бајке да ће због рударења литијума од Лознице и околине постати малтене елдорадо, у коме ће се настанити стотине хиљаде житеља, јер ће имати огромне плате за наше прилике.
Не чуди ни што је председник увек нервозан када „објашњава“ како је страшно погрешио када је зауставио Рио Тинто; то је можда неко од његових бирача и могао да прихвати, јер се није доводила у питање одлука да се од рударења литијума одустане.
Сада ће бити много компликованије објаснити „салто мортале“ који Вучић намерава да учини. Посебно што се ближе нови избори, који ће се по свој прилици одржати у пролеће наредне године.
Занимљиво је да по питању противљења рударењу литијума идентичан став имају и дубоко сукобљене прозападне („грађанске“) и национално оријентисане странке, а да не говоримо да се томе противи и велики број бирача владајуће коалиције.
Чини се да ће евентуалним јесењим покретањем пројекта Рио Тинта, Вучић направити озбиљну политичку грешку, таман када се велики протест против насиља (који су узурпирале прозападне странке за своје циљеве) малтене у потпуности обесмислио и расуо.
Отпор према Рио Тинту може врло лако да изведе много више грађана на улицу, него што се до сада активирало у протестима. Опозицији се отвара нова шанса да издејствује иоле опипљиве уступке власти – само што је за то потребно много више политичке памети него што је показала од када су избили протести после два масовна убиства и које су прозападне странке, очигледно без икаквих резултата, преузеле.
Да би нови протести успели, кључно је да ниједно политичко крило опозиционе сцене не покуша да искористи отпор према Рио Тинту за своје уске политичке циљеве, уљуљкујући се да имају много већу подршку него што је то у стварности.
Извор: novaekonomija.rs
