У вртлогу узаврелих политичких страсти, хиперпродукцији саопштења и размјени вербалне ватре, корисно је да се сви заједно вратимо изворним принципима. Претјерано удаљавање од њих, може нас довести у заблуду, да заборавимо одакле смо кренули, гдје се налазимо и шта смо планирали. Посебно ако нам се на том путу поквари компас или нам испадне у јуришу.
Изборна воља грађана није проста математичка већ вишеслојна политичка категорија. Она послије избора има свој математички исход. Изборна воља формира се прије изласка на гласање, јер се грађани опредјељују у односу на оно што смо им казали, објаснили и обећали у кампањи која претходи заокруживању на гласачким листићима. То значи да није свака математички дефинисана већина исто што и – изборна већина и народна воља. У супротном, изборне кампање имале би само фестивалски и ревијални карактер, а политичка сцена била би вашар таштине, обмане и празних обећања.
Прије три године у Црној Гори се, током одбране светиња и свенародних литија, формирала нова друштвена већина. Природно, послије тога никла је и нова политичка већина. Стицајем околности, мој пријатељ, колега и саборац из тог времена господин Милојко Спајић и ја, нашли смо се на заједничком послу у 42. влади Црне Горе. Да успоставимо и консолидујемо демократију, економију, финансије, здравство, да спроведемо реформе у правосуђу, да санирамо штету из времена ДПС-а, обновимо привредне ресурсе и аформишемо моралне назоре, оздравимо наду у бољу будућност и повратимо повјерење у изборни систем. И том послу заједно смо пружили искрен и снажан допринос. Свакако, то није задатак само за једну владу, али на свакој влади је да пружи максималан допринос у том процесу дугог трајања.
Као што се у случају разних изазова и неприлика, удружујемо на нивоу породице, родбине, кумстава, пријатељстава, не би ли заједнички ријешили оно што је пред нама, тако дух и логику породичног удруживања треба да унесемо и на послове које обављамо на нивоу политике. Да се боље разумијемо. Да се боље повежемо. Да будемо јачи. И бољи. Да нас је више. А то нам је по линији Устава и ријечи коју смо дали грађанима, такође и обавеза.
Зато желим овим путем у духу добрих намјера јавног дијалога, мом саборцу из 42. владе Милојку Спајићу, да поручим – да укључује, да не изоставља, да сабира, да не одузима. Неки су годинама и деценијама били искључени, а неки су били укључени увијек. Не могу неки бити у свакој влади, а неки никад ни у једној. Нити је демократски, нити је поштено, нити је у карактеру Устава и конвенција о људским правима.
На концу, то није ни у складу са оним што су грађани одлучили на изборима 2020., 2021., 2022, 2023. године.
Немам ништа против интеграције националних странака мање бројних народа. Нећу казати “упркос њиховој политичкој прошлости” јер руководства ових странака свој однос са ДПС режимом репресије и корупције, још увијек нису дефинисали као прошли, већ као садашњи а можда и будући. Ипак, њихово присуство у процесима одлучивања јесте важно за Црну Гору, али у политичком смислу – ни по једном резултату, обећању или демократском правилу, они не могу „избацити“ коалицију За будућност Црне Горе, која је своје политичко дјеловање градила на борби против аутократије. И за ту борбу добила подршку великог броја грађана.
Ако говоримо и о националној инклузији, ова синтагма не може бити кључ који откључава врата свих влада за мањине, а истовремено бити катанац за српски народ. Јер ми смо овдје аутохтони, грађани смо ове државе, испуњавамо све обавезе које су прописане законом и уставом.
Благост је јача од строгости, а вода је јача од стијене, записао је прослављени Хесе. Зато вјерујем да је здраво вратити се благости. И дозволити демократским процесима да теку. Без поштовања изборне воље, они ће пресушити.
Др Јелена Боровинић Бојовић
Извор: ИН4С
