У теорији нарцизма, појам „летећих мајмуна“ описује чланове породице, пријатеље, судије, социјалне раднике, јавне службенике, и припаднике јавности уопште, који, несвесно, услед неспособности да виде нарцистичку злоупотребу, постају инструменти у рукама малигних нарцистичких личности које прогоне своје жртве.
Описани феномен је раширен, а посебно је уобичајен код пријатеља како нарцистичке личности, тако и њене жртве, која може бити емотивни партнер, родитељ, дете, колега, итд.).
Пријатељи који постају летећи мајмуни бивају изманипулисани да шпијунирају на жртву нарциса, обавештавају нарциса о њеном кретању и контактима, и шире токсичну реторику и неистине о жртви да би она била кажњена од стране нарциса и изолована од свих који јој могу бити подршка.
Kазна се најчешће примењује због онога што нарцис види као напуштање или недовољну потврду своје вредности од стране жртве.
У психотерапеутским терминима, жртву нарцис кажњава због тога што јој (нарцису) жртва не даје довољан „нарцистички супплy“, или нарцистичку потврду.
Нарцистички „супплy“, у већини случајева, може се једноставно описати као пажња праћена различитим стварима које нарцис жели од жртве.
Оне могу укључити потврду нарцисове привлачности, досетљивости или професионалне вештине обезбеђивање новца или професионалне помоћи и подршке нарцису, све до обезбеђивања специфично психолошких „добара“ попут спремности на патњу у рукама нарциса као облика нарцистичке потврде коју нарцис интерпретира тако да он (нарцис) „мора да вреди, када је неко спреман да пати у његовим или њеним рукама“.
У овом случају, нарцис испољава садистичку динамику.
Један посебно штетан облик регрутовања летећих мајмуна од стране нарциса је у области породичног права, у коме нарцистичке личности користе судске битке за старатељство над малолетном децом да би своје супружнике казнили за то што им нису понудили довољно нарцистичке потврде, обично тако што децу узимају као таоце.
Судови, који у огромној већини, готово у свим случајевима, додељују самостално вршење родитељског права мајкама, лако постају летећи мајмуни у рукама нарцистичких мајки, које врло често оптужује очеве родитеља за сексуалну злоупотребу деце, насиље, зависност од алкохола и дрога и различите друге облике делинквенције.
Kада се ове лажне оптужбе покажу као неосноване, подноситељи лажних пријава, типично нарцистичке мајке, готово никада се не суочавају са кривичним прогоном за лажно пријављивање, јер су тужиоци, социјални радници, а често и полицијски службеници, већ изманипулисани, како културно, тако и у оквиру индивидуалних случајева, да се само послушно построје у улоге летећих мајмуна за „угрожене“ идентитетске групе, у овом случају мајке.
Сличан феномен се догађа са недовољно искусним психотерапеутима, које њихови клијенти регрутују тако да их они некритички подржавају у различитим конфликтним односима, до те мере да користе свој друштвени утицај и стручни профил да појачају позицију једне особе у осетљивим и обично вишедимензионалним системима односа.
Летећи мајмуни из редова психијатара, психотерапеута, судија и социјалних радника обично постану свесни да су мајмуни у нарцисовој игри тек онда када се деси нека трагедија, обично самоубиство или злочин учињен из растројства.
Током протекле године били смо сведоци више оваквих трагедија које су проузроковали летећи мајмуни у фотељама социјалних радника, судија и вештака.
Неки летећи мајмуни не схвате своју летећу мајмуничност чак ни када се догоде трагедије изазване њиховим поступањем (примера из претходних година не недостаје), а „систем“ им често допушта да остану на истим позицијама утицаја и да наставе са истом стратегијом којом изнова и изнова играју улогу летећих мајмуна за нарцистичке личности, док истовремено добијају валидацију од система да „раде свој посао“, а да су деструкција породица и личне трагедије несрећних људи одговорност „клијената“ социјалног система или „странака“ суда, а не самих летећих мајмуна у центрима за социјални рад и судовима.
Нарцизам није психолошки нормалан, поготово не онда када укључује токсичну тријаду „засипања љубављу“ („лове бомбинг“ – почетна стратегија у односима у којима нарцис привлачи и мами жртву у однос), девалуације (злоупотребе и занемаривања жртве када је она већ намамљена у однос) и одбацивања (праћеног садистичким психичким насиљем према жртви да би се извукле садистичке форме нарцистичке потврде).
Сви ови токсични елементи су раширени и захтевају посебно строгу обуку, читање модерне литературе и академску супервизију свих који могу, на неком стадијуму, бити директно или индиректно укључени у такве односе, поступке, или догађаје који су са њима у вези.
Јер, никада не треба заборавити, да, иако је летећи, мајмун је ипак мајмун.
Извор: др Александар Фатић/danas.rs
