Да ли је разоружавање прошлост? СИПРИ се плаши трке у нуклеарном наоружању широм света. Посебно Кина тежи ка повећању свог нуклеарног арсенала. Активисти антинуклеарног покрета су све усамљенији.
Сваког уторка Ридигер Лансел седа у свој ауто вози се до ваздушне базе Бундесвера у Бихелу. А тамо 83-годишњи мировни активиста седи на камперској столици испред капије – и стражари. Његов циљ: је „да се отарасимо оружја у Бихелу и да се оно расходује, каже он у телефонском разговору ДВ.
У бази у Бихелу је лагеровано око 20 атомских бомби. Предвиђено је да у случају да се донесе одлука да се то оружје употреби – те Америчке хидрогенске бомбе Б61 би до циља носили и бацили немачки војни пилоти. Лансел протестује против овог такозваног „нуклеарног учешћа“ Немачке.
Већина Немаца жели да задржи атомске бомбе
Пре само шест месеци чинило се да мировни активисти попут Лансела имају подршку већине грађана у земљи. „Немачка без нуклеарног оружја“ био је циљ и странака у владајућој семафор-коалицији. Међутим, након руског напада на Украјину и нуклеарних претњи из Кремља, чини се да је то ствар прошлости.
То да Немци уче да воле бомбе, осећа и Лансел: „Увек поред своје ставим још једну столицу како би се људи осећали позваним на разговор. Али до сада нико није дошао и рекао: У праву си.“
Ново оружје за нуклеарни арсенал
Од 2023. атомске бомбе у Бихелу треба да буду замењене новим моделом Б61-12, а то модерно оружје може да буде усмерено на мету, а и његова експлозивна снага може да се менља и подешава. Критичари страхују да би ово могло да снизи праг инхибиције за стварну употребу те бомбе.
Сједињене Државе троше око 10 милијарди америчких долара на модернизацију својих атомских бомби. Немачка, пак, улаже милијарде евра у одговарајуће авионе носаче Ф-35.
После деценија нуклеарног разоружања, све нуклеарне силе тренутно троше много новца на нове нуклеарне главе и са њима повезане системе као што су ракете, бродови, подморнице или авиони.
„Сви су они веома заузети модернизацијом свог арсенала“, примећује Ханс Кристенсен, експерт института за истраживање мира СИПРИ. „Земље поново придају више значаја нуклеарном оружју.
Кина хоће у прву нуклеарну лигу
Ту се посебно истиче једна земља: „Нико тако брзо не повећава број нуклеарног оружја као Кина“, каже Кристенсен у разговору за ДВ. „Не знамо зашто је то тако, јер Кина о томе не жели да разговара. Не коментарише изградњу силоса који су вероватно намењени балистичким пројектилима.“
У протекле две године Кристенсен је на сателитским снимцима идентификовао око 300 таквих новоизграђених силоса у кинеским пустињама.
„Можда се Кина плаши да њен садашњи арсенал неће преживети нуклеарни удар САД“, каже Кристенсен. „Можда је то и реакција на чињеницу да ће противракетна одбрана бити боља у будућности и да Кина жели да може да победи такве системе са више бојевих глава. У сваком случају, једно је сигурно: председник Си Ђинпинг жели војску „светске класе“ – и она такође треба да буде опремљена нуклеарним оружјем.
Да ли почичње неконтролисана трка у наоружању?
Зато би било важно да се Кина међународним уговорима обавеже на максималан број нуклеарног оружја, каже Кристенсен. „Међутим, Кинези до сада нису показали интересовање. Одбијају све предлоге.“
САД и Русија ускоро више нец́е морати да се држе горње границе. Јер 2026. истиче споразум „Нови почетак“ (New Start) – притом је Старт на енглеском скраћеница за „Споразум о смањењу стратешког наоружања“.
„Нови почетак“ је једини преостали елемент некада свеобухватног система уговора о контроли наоружања. Ограничава број стратешког нуклеарног оружја као што су ракете дугог домета. „С обзиром на руски рат у Украјини и развој Републиканске партије у САД, мало је вероватно да ће овај споразум имати наследника“, оцењује Кристенсен.
Тиме би започело ново нуклеарно такмичење између Кине, Русије и САД. Али то се такође односи и на веома динамичне нове нуклеарне државе као што су Индија, Пакистан и Северна Кореја“, страхује експерт СИПРИ Кристенсен. Опасност од нуклеарног рата је стога знатно већа него пре једне деценије. „Живимо у новој ери нуклеарних ризика.“
Мутанти у Бајкалском језеру
Ови ризици се тренутно посебно живо описују на руској државној телевизији. „Ако све буде по старом, преживећ само неки мутанти у Бајкалском језеру“, рекао је пре неколико дана ТВ водитељ и Путинов говорник Владимир Соловјов. „Остатак света ће нестати у нуклеарном удару.“
Изгледа да Русија жели да одржи страх од свог огромног нуклеарног арсенала и тако спречи земље НАТО да директно интервенишу у рату за одбрану Украјине. Та логика осигурава да и друге земље, попут Ирана, такође теже развоју нуклеарног оружју како их други не би смели напасти.
Свет без нуклеарног оружја је стога вероватно још даље него што је био…
То је јасно и немачком мировном активисти Ланселу. „Да, то је битка против ветрењача“, каже он. Међутим, као хришћанин, он мора да се залаже за ненасиље. „Не знам за друго оружје осим за молитву“. Зато Лансел жели да настави да седи испред капије у Бихелу и протестује против нуклеарног оружја – тихо и вероватно сам.
Извор: Дојче Веле
