У преступну 2024. годину уђимо с преступом. Направимо преступ према историји. Посветимо 2024. годину времену које тече. Дозволимо националној историји да оде на заслужену паузу. Зарадила ју је. Kако и не би када је, како су нас обавијестили, непрекидно дјеловала у нашем државном интересу пуних хиљаду и седам година.
Знамо да све има свој почетак, средину и крај осим историје.
Ипак о крају историје писао је Јапанац Френсис Фукујама. Својом књигом Kрај историје заинтригирао је свијет. Разлог томе је вјероватно општи замор од историја демократија и историја ауторитарних система, историја либералних и договорних економија, историја ратова и војно-блоковских подјела и супростављања. Та поглавља су се отегла унедоглед. И запетљала су се. Учени људи су се заситили парања и плетења истих историјских петљи. Овеселила их је могућност краја таквих погледа на историју.
Пожелимо и нашим ученим људима да престану с парањем и плетењем историјских петљи. Подржимо их да истражују нешто изван смјена друштвених моћи и немоћи, падова и успона политичких система, народа и држава и осталих општости од којих је саткана наша уџбеничка историја.
Знамо да археологија проширује историју према почетцима. Можемо само нагађати што историју убрзава према њеном крају?
Да ли је то нуклеарно оружје, експерименти са хадронским сударачем у Церну, климатске промјене, неочекивани астрономски догађаји, Америчке федералне резерве …?
Било што да је од овога или нешто ново још неоткривено наш удио у томе је невидљив. Зачуђујуће је да је и као такав ипак успијевао да наметне народу Црне Горе опсесивне приче о историји оној која дрежди иза нас и о оној која нас тек чека.
Мислим да узрок и успјех таквих диктата о крају једне и почетку друге историје лежи у нашој невољности или неспособности да се посветимо животима у садашњем времену. За садашње вријеме потребан је рад, здрав разум, очигледност, прагматизам и одговорност према ономе што се сада дешава, а чији смо ми виновници. С тиме се треба суочити без позивања на претходну историју и мимо разноразних оправдања која проналазимо у садашњој или некој наслућеној историји.
До сада смо као држава и као друштво имали изузетно мало идеја о реалном и здравомислећем приступу садашњости и нашем учешћу у њој. Наше свакодневне теме биле су и остале грандоманске а наш учинак у савремености површан и хаотичан. Садашњости су нам протицале у сјенци бескрајних прича о историји.
Нашим прегнућима на обожаваном историјском пољу најбоље би приличили стихови Радке Драинца „Глад ми је бескрајна а руке вјечно празне“.
Пожелимо Црној Гори да своју глад за историјом утоли дјеловањем у садашњем времену. Kоме је то недовољно, ко остаје и даље жедан историје нека изучи како је Црна Гора добила еурске милијардере и њихове ватрене подржаваоце у сиротињском слоју становништва. Нека појасни који су то историјски процеси довели до стапања криминала и наркомафије свјетског ранга са нашим партијско-државним политикама. Шта је у историјском смислу утицало да се све то помпезно и успјешно увеже, да се стопи са правосуђем и интегрише са структурама задуженим за обезбеђивање правног поретка државе.
Нека објасне како су се у идиличним амбијентима обновљене државности успјешно наручивала и организовала убиства и ликвидације, вршиле континуиране преваре и пљачке државе а национална богаства се приписивала на људе из партијско-мафијашко-бизнисменских братстава. Нека нама неукима предоче суштину националне историје прослављану побједничким ватрометима са зграде владе Црне Горе чим би се бирачка мјеста затворила. Нека нам протумаче како је све то протицало у духу и стилу лијепих фестивалских свечаности обогаћених националним обиљежјима.
Ето изазова за проучаваоце и љубитеље наше савремене историје.
Kада им је већ толико стало до историје нека нам потпомогну у разлучивању наших стварних традиција од тржишних вриједности тих традиција на плану државних самообмана и дубоких самодеструкција.
Вријеме је да прекинимо с традицијом слијеђења и подржавања политички моћних над политички немоћним. Престанимо са притискањима, провоцирањима, спутавањима за политику незаинтересованих али довољно свјесних појединаца који о својој личној, породичној, родовско-племенској, грађанској историји и интегритету мисле слободно и на свој начин.
Ослободимо људе конфузних бремена историје. Kренимо у преступну 2024. годину са 2024-ом годином. Направимо преступ. Згазимо црту оних досадних, заморних, оптерећујућих огласа о ономе што је било, наводно било или могуће да може бити.
Преступимо у преступној години. Згазимо црту историје и наставимо даље. Не обазиримо се на оне који машу црвеним заставицама позивајући се на судбину државе.
