Безобзирна и сурова партократија, крчмљење државне имовине, увођење земље у дужничко ропство, упропаштавање јавног здравства и школства и масовно увођење власника сумњивих диплома у органе власти и јавне управе, безочна медијска хипноза и манипулација, рапидно исељавање најпродуктивнијег дела становништва, информативно понижавање јавности као у случају нестанка Данке Илић, уввлачење државе у сумњиве трговинске аранжмане са муницијом за Украјину чиме се озбиљно нарушава прокламована неутралност… све то није било довољно да уздрма неприкосновену власт Александра Вучића.
Ипак, чини се да је литијум био кап која је препунила чашу. Србија се дигла на ноге и то не она анемична велеградска Србија која решење политичке кризе види у додворавању страним амбасадама, већ она рудиментарна Србија која је схватила да је Вучић са својом камарилом претвара у европски Конго или Чад и да је уводи у стање колонијалног ропства. Можда по први пут за све године своје владавине Александар Вучић стоји уплашен пред протестима. Они прошлогодишњим, поводом масакра у београдској огледној основној школи „Владислав Рибникар“, веома је брзо успео да исиса енергију уз помоћ својих корисних идиота из опозиције других јавних личности које држи на узици.
Мило Ломпар: Протести грађана због Рио Тинта су оправдано урушавање легитимитета власти
Чини се да овај пут то неће ићи тако лако. Јер овај пут улог је огроман, у питању је сама будућност Србије и живота у њој, али и будућност околних земаља. Вучић успоставља модел предаје државе под корпоративну окупацију који ће се прелити и у суседне земље. Уосталом, Милорад Додик већ увелико нуди Републику Српску првом страном господару који покаже интересовање, а само је питање времена када ће му се у том послу придружити и други лидери из Босне и Херцеговине и не само ње.
Колико је Вучић обузет паником пред најављене анти-литијумске протесте, показује и то што је ангажовао ударни медијски ешалон за објављивање вести о руском упозорењу да се у Србији спрема нови Мајдан. Остаје, међутим, нејасно зашто би Москва на такву могућност упозоравала некога ко наоружава њене непријатеље и ко то намерава да чини још интензивније у будућности. Можда и највећи Вучићев проблем јесте то што не може да употребљава полицију на начин на који је то радио Милошевић. Милошевићу запад није могао увести санкције због премлаћивања грађана јер је већ био под санкцијама. Вучић, пак, може да изгуби много тога уколико пошаље пендреке на грађане који су дигли глас за живот.
Највећа опасност за протесте који би могли променити много тога у Србији долази од професионалних београдских опозиционара који су успели да отупе и обесмисле све претходне протесте и акције против Вучићевог свевлашћа, те од разних убачених радикалних група које се представљају као борци за животну средину. Уколико се такви буду задржали подаље од протеста, најскорија будућност би могла показати да је Вучић и те како имао разлога за страх и панику.
Редакција