Историчар књижевности, есејиста и универзитетски професор, предсједник Задужбине Милоша Црњанског, некадашњи генерални директор Политике и предсједник Српске књижевне задруге Мило Ломпар говорио је вечерас у Тивту на тему “Еротички моменат у Његошевој поезији”.

Како преноси портал Радија Тиват, организатор предавања одржаног у ЈУ Музеј и галерија је Градска библиотека Тиват. Ломпар је казао да је сусрет у Тивту одређен темом која је у много чему на ивици читалачког очекивања и у неким својим видовима готово да представља изазов, али да за такво нешто нема великог повода и позива се на Аницу Савић Ребац која је у својим размишљањима о Његошу посезала за разликом по угледу на неке њемачке теоретичаре књижевности. “Значајан члана круга око Штефана Георгеа Гüндорфа је ту разлику изнео, а Аница ју је применила код нас, тако што је говорила да постоје песници ероса и песници логоса. Разлика је у томе што би песници ероса били песници душе, а песници логоса -песници духа. То би у песничком казивању изгледало тако да еротички моменат или ерос јесте нешто што покреће душу ка Богу, дакле обележава извесно успињање или узлет, у исто време одговара неким садржајима који су познати из мистичке литературе, било да је она платоничарска, неоплатоничара, хришћанска, дакле која подразумева мистичку фабулу, читаво мистичко путовање”, истакао је Ломпар.
Објаснио је да би еротичко било нешто што је у дубокој вези се мистичким путовањем, а пјесници логоса подразумијевају, како каже, гледање Бога, виши стадијум када путовање бива окончано и када се душа приближава нечему што се у мистичкој традицији зове тренутком апсолутног јединства или мистичким јединством, унијом.
“У суштини реч је о два различита момента који су међусобно везани. Еротичко води ка ономе што логос отвара у души и ка ономе што је духовни дио душе. Еротичко је померања акцената у души која се састоји од свог материјалног или хиличког момента. Тај моменат душе је један, а други је њен духовни моменат и душа је простор колебања та два момента. То је важно за Његоша зато што је он у битним аспектима свога стваралаштва био дуалиста. Његова концепција света је подразумевала известан оштар дуализам између материје и духа. Душа би била поприште на којем се дух извија из материје. У извесном смислу је напушта, али у исто време није одвојен од ње како би се у трећем могућем стадијуму који се назива пнеуматски, могло показати“, навео је Ломпар.
Ломпар истиче да постоји хиличко стање свијести, психичко стање гдје је душа, и пнеуматско стање свијести, гдје је дух. По њему је душа поприште, сусрет двије димензије егзистенције и тај моменат је веома важан за Његоша и био је централни у његовом поимању ствари, али није био посљедњи.
“То се види у Лучи микрокозма где на самом почетку се јасно показује да је кључно питање над којим је наднета читава песничке запитаност овог спева, питање о судбини човјека, а у ствари душа људска је бесмртна. То је нешто што одговара еротичком покрету унутар човека. Еротичко је код њега дио једног мистичког односа према души и њеног унутрашњег померања ка духу. У њему се песник ероса помера ка песнику логоса,па онда буде песник логоса, на пример у шестом певању Луче микроплазма или у појединим стиховима Ноћ скупља вијека“, казао је он.
Ломпар сматра да се еротички момент код Његошеве поезије најбоље опредмећује, најбоље види у два кључна момента његовог пјесништва. То је “Ноћ скупља вијека” која је репрезентативна за једну врсту димензије еротничког и “Сан Вука Мандушића” у Горском вијенцу који такође одговара тој врсти пјесниковог предодређења :
“Та два момента су веома илу стративна за поимање Његоша као песника зато што унутар исте тематике еротичког, односно фасцинације женском појавом, се појављују два облика пјесничког казивања. То је доказ велике песникове разноврсности. Његош није приступао теми понављајући се. Имао је разлистано осећање песничке димензија онога што описује и продубљивао је доживљај коме се враћао. Он није био репетативни дух, већ је понављајући одређени мотив, њега продубљивао, а то се види у огромним разликама у третману еротичког у ове двије пјесме“, закључио је Ломпар.
Извор: РТЦГ
