На Kонференцији о безбедности у Минхену се много причало, али је остао утисак да је мир у Украјини веома далеко, пише немачка дневна штампа. Са скепсом је дочекана кинеска мировна иницијатива.
У Минхену је завршена велика Kонференција о безбедности, на којој су се опет окупили државници, дипломате и лобисти из целог света. Руси овог пута нису позвани, те је конференција била посвећена малтене само једној теми – рату у Украјини.
У понедељак (20. фебруар) немачка дневна штампа доноси бројне коментаре.
„Жеља за миром у Украјини ујединила је шефове држава и влада, министре спољних и унутрашњих послова на Минхенској конференцији, као и шаренолике демонстранте испред зграде“, пише берлински Тагесцајтунг. „Али то је било то. Јер мишљења се жестоко разилазе на питање како постићи мир и како тај мир треба да изгледа.“
„Немачка шефица дипломатије Аналена Бербок имала је спреман баналан одговор: праведни мир подразумева да онај ко је повредио територијални интегритет – наиме Русија – повуче трупе из окупиране земље. У праву је. Али за све на конференцији био је ребус како то постићи у догледно време“, додаје лист.
Угледни Зидојче цајтунг пише: „Годину дана свакодневног убијања и разарања и годину дана глобалних економских тешкоћа у оштром су контрасту са западном самоувереношћу која је површински обојила ову конференцију.“
„На лицима украјинских учесника се пак оцртавало оно што се стварно десило. Ништа што су чули у Минхену није им улило сигурност. Ни заклетве на солидарност. Ни речи које су дошле из толико зазиваног глобалног југа, а поготову не кинеска мировна иницијатива“, закључује минхенски лист.
На кинеску најаву мировног плана осврће се Мителдојче цајтунг: „Пекинг је свестан чежње људи у Европи за миром и њихове спремности да се ухвате за сваку сламку спаса. Биће, дакле, дебате о иницијативи велесиле Kине која би требало да делује као контратежа масовном наоружавању држава НАТО.“
Лист додаје да Запад мора истерати Пекинг на чистац тако што ће га „пред очима целог света мерити једино по томе да ли збиља користи утицај на Путина да се овај повуче из Украјине – и то одустајући од свих области на које сада полаже право“.
Рајн-некар цајтунг има друкчији став, наводећи да Запад нема разлога да аутоматски одбија предлог из Kине. „Јер, кинески шеф државе Си Ђинпинг већ је поставио Путину границе кад је на дан посете Олафа Шолца Пекингу упозорио да се не сме користити атомско оружје.“
„Друго, као посредник у питање долази само држава која има неку врсту еквидистанце према Украјини и Русији. Западни партнери то не могу бити. Унутар НАТО је до сада као посредник фигурирао турски председник Ердоган, који је допринео успеху споразума о извозу житарица – а ни он није баш неки велики демократа“, пише лист.
Економски лист Ханделсблат пише о западним испорукама оружја Украјини. „Време је новац – то ће се показати већ наредних седмица. Ако Запад даље буде оклевао, на крају цена неће бити само људски животи већ ће подухват бити и скупљи, јер ће поновно освајање изгубљених територија тражити још више оружја.“
„Рат би се брже завршио када би Путинова солдатеска била заустављена при новој офанзиви. Тада би и преговори о крају рата постали извеснији и могли би се брже покренути. Ако руски војници напредују на фронту, мир се одлаже, а губици и глад за оружјем даље расту“, сматра коментатор листа.
Лист Меркише одерцајтунг осврће се на украјински захтев да им се испоруче касетне и фосфорне бомбе, што су одбили и немачка шефица дипломатије Аналена Бербок и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.
„Kасетне бомбе наносе грозоморне повреде и из добрих разлога су презрене широм света – укључујући многе државе ЕУ – док су фосфорне бомбе у најмању руку контроверзне“, подсећа се у тексту. Лист оцењује да је Kијев овим захтевом себи учинио медвеђу услугу.
приредио Н. Рујевић/Дојче веле
