ФАЗ доноси текст о келнској џамији са које већ пар седмица одјекује глас мујезина. За конзервативне политичаре то је повод да подсјете да је Њемачка земља са хришћанско-јеврејском али не и муслиманском традицијом
Frankfurter Allgemeine Zeitung осврће се у свом тексту на интервју Wolfganga Bosbacha за Welt, у којем овај припадник старе гарде њемачких демохришћана (ЦДУ) одбацује келнски пилот пројект наводећи како Њемачка има „хришћанско-јеврејску али не и муслиманску традицију“. Но, таква прича о идиличној хришћанско-јеврејској традицији је „прилично једнострана“, наводи ФАЗ и појашњава зашто.
„Јасно је да би онај, ко остави по страни стотине година изолације и погрома који су резултирали крематоријима, могао бити сагласан са Босбачом. Намеће се међутим сумња да се жели мало поравнати њемачка историја и муслиманима указати на мјесто гдје припадају… Али, чежња за друштвом без муслимана није само ствар хришћана. И јеврејски публициста Хенрyк М. Бродер види пјевање мујезина у Kелну као пуцање бране и упозорава на капитулацију пред исламом на рате“, пише ФАЗ.
ФАЗ указује како келнски пилот пројекат има критичаре и у редовима муслимана. Тако писац Ахмад Мансоур оптужује Нијемце да су наивни у свом односу према џамији у Kелну. Мансоур критикује пјевање мујезина јер сматра опасним што он изговара реченице попут „Аллах је велики“ (Алаху екбер) и „Дођи на намаз“ (Ale-s-salah)“.
Ауторски двојац текста у ФАЗ-у пише како је у земљама њиховог поријекла, Пакистану и Израелу, позив на молитву – „езан“ свакодневица и како се многе џамије надмећу која ће имати најљепши и најгласнији звук.
Додају и како су током посјете Јерусалиму слушали како се испреплиће глас мујезина са звонима са цркве али да сви то не сматрају лијепом мелодијом и да јеврејска радикална десница то инструментализира у ширењу мржње према Арапима.
ФАЗ указује како је 2016. постојала чак законска иницијатива да се смањи гласно пјевање мујезина, али да се највеће изреалско Удружење за људска права томе „успјешно супротставило“.
Аутори текста такођер подсјећају да и у земљама са већинским муслиманским становништвом постоји неслагање по овом питању и наводи као примјер Индонезију, у којој је 2015. хришћанска мањина протестовала против гласног пјевања мујезина, којим се ометају њихове сопствене молитве.
У Њемачкој све регулисано: Мујезин не смије бити гласнији од 60 децибела
Али утјеха за све, који се боје прегласне молитве мујезина у Kелну је да још увијек нема значајнијег пораста потражње за чеповима за уши, као и да је то питање у уређеној земљи попут Њемачке, регулисано.
„Пјевање не смије бити гласније од 60 децибела, а наш син током ноћи успијева просјечно добацити и до 80 децибела“, кажу аутори текста, објављеног у ФАЗ-у.
Они указују да се у цијелој овој дискусији заправо ради о улози, коју вјера има код већина и мањина. Подсјећају и на тужбу око (не)уставности крста у баварској учионици 1995., када су три породице изашле пред суд и добиле спор, након чега је крст уклоњен.
Па ипак, тадашњи баварски премијер је изјавио како су „крстови дио Баварске као и њена брда и планине“.
„То излази из оквира вјерских слобода и постаје питање доминације једне културе над другом по моту: Ми хришћани смо овдје били прије вас!“, пише ауторски двојац за ФАЗ указујући да садашњи баварски премијер Соедер сматра да се „и они, који нису хришћани или вјерници, требају придржавати хришћанских вриједности“.
Из главног града каткада са подозрењем гледају на Баварску јер у Берлину „важи закон неутралности и државни службеници не смију носити никакве вјерске симболе“.
Па ипак је и Берлин по овом питању „подједнако мало неутралан као и остатак Њемачке“, каже се даље у чланку Frankfurter Allgemeine Zeitung -а.
„Иако је захтјев за вјерским плурализмом попут црквених звона високо на дневном реду, у стварности смо далеко од равноправности муслимана. Но, са Јеврејима је ситуација у међувремену другачија“, констатује ФАЗ и додаје како Њемачка, као свјетски првак у култури сјећања, слави новоизграђене синагоге по њемачким градовима“, мада је у 19 стољећу било великог отпора њиховој градњи. Но, како се закључује у тексту, „данас су џамије те, чијој се градњи противе велики дијелови становништва у Њемачкој“.
Већини муслимана у Њемачкој свеједно
У чланку ФАЗ-а се даље наводи да је највећи проблем што се њемачке исламске заједнице финансирају донацијама и новцем из иностранства – из Kатара или Турске али да – за утјеху – већина од 3.000 џамија „није подигнута у градским центрима већ у индустријским зонама и поред Уређаја за пречишћавање воде“.
Па ипак „90 посто имама у Њемачкој, према студији Фондације Kонрад-Аденауер, регрутује се из иностранства, тако да не морате бити вјерник-муслиман, па да схватите да обећање бившег њемачког предсједника Кристиана Вулфа да је ‚ислам дио Њемачке‘ још није испуњено“, као и да цијела ова дебата заправо одвраћа пажњу од дискриминације муслимана.“
И мада неки то схватају као етапну побједу, већини муслимана у Њемачкој прилично је свеједно пјева ли мујезин са келнске џамије или не, каже се између осталог у тексту објављеном у листу Frankfurter Allgemeine Zeitung.
Приредила: Јасмина Росе
Извор: dw
