Екстремне врућине довеле су до нестанка глечера на Триглаву, највишем врху Словеније. Остале су само „месечасте камене пустиње“. Последњи ледени део са највишег врха Словеније, Триглава, је нестао. Триглавски глечер је изгубио 93 одсто своје површине између 1983. и 2003. године, смањивши се на мање од хектара. Он је раније покривао ледом прекривену површину од преко 56 фудбалских терена, а сада је остало тек неколико мањих, изолованих површина које више подсећају на комаде скамењеног снега зими, пише Јелена Козбашић за портал Клима 101.
Фотографије са Триглава потврђују да леда више нема. Матија Зорн, директор Географског института Антон Мелик у Словенији, казао једа планина Триглав заузима централно место у словеначком националном идентитету и да нестанак глечера представља губитак важног извора података и индикатора климатских промена. „Знао сам да ће сваке године леда бити све мање, али сам шокиран колико је то мање,“ каже Зорн.
Он је први пут извршио мерења на глечеру 2001. године и каже да је брзина промена била изненађујућа. „Топљење је невероватно. Године 2002. смо извадили језгро леда за геохемијске анализе и било је дубоко пет метара. Следеће године, стајао сам на истом месту, не на леду, већ на стени,“ каже Зорн.
Леда има само још у пећинама
Иако је глечер на Триглаву практично нестао, научници су пронашли лед у пећинама испод највишег врха Словеније, јер је његово повлачење омогућило да се открију нова окна. Други словеначки глечер на планини Скута се такође доста смањио и истањио, али преостали део леда је боље заклоњен од оног на Триглаву, па се очекује да ће издржати још неколико година.
Ишчезава једини глечер на Балкану, небрига према природи долази на наплату
Западна Европа се ове године суочила са најтоплијим летом у историји, што је прозуроковало најмање 50.000 смртних случајева од врућине, али и секундарне последице које су погодиле пољопривреду и енергетику. Велики топлотни таласи, појачани загађењем угљеником су опустошили и Алпе и свели глечере на оно што научници називају „месечастим каменим пустињама“.
Миха Павшек, глациолог и планинарски водич, каже за „Гардијан“ да се се природа мења пред нашим очима, али да то још увек нисмо схватили озбиљно. „Постоје неке ствари за које су људи мислили да су вечне. Глечери то очигледно нису,“ рекао је Павшек.
Извор: Време
