Посетиоци археолошког локалитета Лепенски Вир ове сезоне имају привилегију да након светске премијере на Еџпо 2020 Дубаи, потом представљања домаћој публици у Народном музеју у Београду, Креативном центру у Лесковцу и Музеју Војводине у Новом Саду, виде лице праисторијског човека из Лепенског Вира “оживљено” уз помоћ Метахуман технологије, развијене у Србији.
До скора, могли смо само да претпоставимо како је изгледао праисторијски човек, а захваљујући научницима из Србије и домаћој гејминг компанији праисторијски човек из Лепенског Вира је “оживео”.
Дигитално лице праисторијског човека анимирано је и “оживљено” уз помоћ Метахуман технологије развијене у Србији, а овај иновативни пројекат српских научника и гејминг иноватора реализован је уз подршку националне платформе Србија ствара.
– Од 1. априла посетиоцима Лепенског Вира могу да се упознају и остваре интеракцију са аутентичним, покретним 3Д лицем човека који је заиста живео у праисторијским временима у Лепенском Виру и то захваљујући Метахуман технологији – рекао је за Данас директор Управљача туристичког простора “Лепенски Вир” Владимир Нојковић.
Од њега сазнајемо да ће комуникација са праисторијским човеком на месту где је живео пре десет хиљада година бити могућа током читаве сезоне на Лепенском Виру.
Тиме ће посетиоци Лепенског Вира бити део научне и дигиталне револуције, будући да је у питању иновативни пројекат српских научника и иноватора,
Овај револуционарни пројекат српских научника и иноватора – верно приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског Вира, које је анимирано и “оживљено” уз помоћ Метахуман технологије, развијене у Србији, премијерно је представљен посетиоцима Павиљона Србије на Експо 2020 Дубаи, крајем 2021. године.
Тада је први пут у историји човечанства, верно приказано дигитално лице праисторијског човека из Лепенског вира, а посетиоци Павиљона Србија могли да виде како је праисторијски човек из Лепенског Вира изгледао када се смеје, када је љут и како изгледа када осећа нелагодност.
А за то су заслужни научници из Србије који су развили у потпуности револуционарни приступ коришћењу података који се могу добити анализом древних људских скелетних остатака.
Те су податке искористили за креирање дигиталног биокинтетичког модела лица, који представља древне људе онаквим како су некада изгледали.
На челу тима научника и иноватора била је проф. др Софија Стефановић, за форензичку реконструкцију лица на основу костију лобање био је задужен Осцар Нилсон, стручњак из Шведске. Југослав Пендић, са Института Биосенс у Новом Саду био је задужен за 3Д скенирање лобање и израду штампане верзије лобање на којој је вршена реконструкција, као и за израду 3Д модела реконструисаног лица, док је Милица Томић из Београда била је задужена за покретање биокинетичког модела у Унреал Енгину.
Извор: Данас
