Пише: Наташа Вујисић Живковић
Крчаг иде на воду док се не разбије, пословица је која Акредитационом тијелу у Црној Гори изгледа ништа не значи. Не би требало дозволити, ипак, да се на случају акредитације програма за специјалну едукацију и рехабилитацију угрозе сами темељи академске честитости.
Случај о којем смо на порталу Журнал детаљно писали, наиме, некоректно одбијање акредитације програма специјалне едукације и рехабилитације Филозофском факултету у Никшићу, и „отварање“ овог програма на мистериозном „Педагошком факултету“ приватног Универзитета Медитеран у Подгорици; добија ових дана и своју криминалистичку обраду.
Како пишу „Вијести“ „Freški” privatnik preči od državnog Univerziteta: Policija provjerava da li je bilo nezakonitosti i korupcije Управа полиције Црне Горе је у завршној фази обраде случаја, једног академског преседана, који отвара многа питања научне честитости и у Црној Гори и у Србији. Да не говоримо о хуманом аспекту који би требало да буде у првом плану: ради се о образовању кадра који треба стручно да помогне управо најугроженијима.
При томе, нека правила у овој области се итекако знају, па ако и не дотичу Акредитационо тијело у Црној Гори (са орвелијанском скраћеницом АКВОКВО) и његовог челника Горана Даниловића, морала би се очекивати знатно оштрија реакција педагошко-психолошке и читаве академске заједнице у Црној Гори. Не постоји, изгледа да се то и овога пута мора поновити, такав програм образовања из специјалне едукације и рехабилитације у свијету, који се спроводи ван универзитета који има развијену, прије свега, специјалну психологију и медицину. А Универзитет Медитеран није такав универзитет. Државни Универзитет Црне Горе јесте такав универзитет, допадало се то „стручњацима“ из Акредитационе комисије и АКВОКВО-а или не.
Писање „Вијести“ потврђује да је тај „Педагошки факултет“ Универзитета Медитеран врло мистериозна и некомуникативна установа. Већ чињеница да му је само, изгледа, Управа полиције могла ући у траг, говорила би акредитационом тијелу у било којој земљи свијета да му се једна тако важна област не би смјела препустити.
Или ми гријешимо када мислимо да је специјална едукација и рехабилитација веома значајна област? Министарство просвјете Црне Горе се не оглашава, невладин сектор такође. На Универзитету Црне Горе само могу да са тугом констатују да је већ нанијета велика штета, програм образовања корективних педагога је успорен, ако није сасвим и угашен.
АКВОКВО или такво што даје јавне изјаве којих ће се, сасвим је сигурно, са стидом сјећати.
Збиља, зар је Управа полиције требало да рјешава њихов задатак? Они сада мисле да могу избјећи кривичну одговорност позивањем „на прописе“. Не схватају да „прописима“ не могу да машу ни пред упућенијим инспектором, а камо ли пред академском заједницом.
*Ауторка је професор историје педагогије на Филозофском факултету Универзитета у Београду.
