„Партибрејкерси” већ 40 година свирају чист рокенрол, срчано и без фолирања. Објавили су осам студијских албума, два албума уживо и две компилације. Свој први наступ имали су 4. октобра 1982. у Дадову, а после пробијања леда, свирали су готово свакодневно. Легендарни бенд обележиће четири деценије рада концертом „Партибрејкерс – 40 година рокенрола” у атријуму Београдског сајма у четвртак 22. септембра, а гости на концерту ће бити Срђан Ђиле Марковић и његов бенд „Супернаут”.
Певач групе „Партибрејкерс” Зоран Костић Цане позива публику да дође на свирку да се весели и поручује: покажи храброст за своју радост.
– ,,Партибрејкерс” је органски рокенрол бенд који не робује форми, већ смо емоција, ритам и енергија. То су фундаменталне ствари које чине рокенрол. Добро се проведи, ђускај и размисли о нечему. Мућни својом главом – каже Зоран Костић Цане у интервјуу за „Политику”.
Група „Партибрејкерс” основана је у августу 1982. године. Свирате већ 40 година. Пун радни стаж. Кроз песме сте послали много јаких порука, одржали много концерата. Гитариста Небојша Антонијевић Антон и ви сте у групи од почетка и док је вас двојице, „Партибрејкерси” ће постојати…
Тако је, али ових 40 година рокенрола нисмо само Антон и ја. То је снага енергија и љубав свих људи који су свирали са нама. Кроз бенд је прошло 20, 30 људи. Свима њима много хвала и свака част, јер свирати у „Партибрејкерсима” је јако тешко.
Зашто је тешко свирати у групи?
Живи смо људи. Некад је атмосфера у бенду оваква, некада онаква. Треба све издржати. Ово је тежак посао, а људи то не капирају. Ми смо недавно за четири дана прешли 1.500 километара. Људи мисле, ма лако је теби, само певаш. Нико не види шта се све крије иза тога пре него што изађемо на бину.
Али, кад изађете на бину остављате јак утисак. Када сам дошао на студије у Београд мој први концерт били су „Партибрејкерси” у СКЦ-у. Знам многе људе из моје генерације којима су „Брејкерси” такође први концерт. У ком броју млади данас долазе на ваше концерте?
Кад деца стасају за концерт, обично их родитељи, који су слушали „Партибрејкерс”, воде на наше свирке да им то буде први концерт. Супер је што нам публика није геријатрија. На концерте долази много младих, нарочито тинејџера од 16 година који стасају, у том узрасту почињу да размишљају.
Значи публика је од седам до 77 година…
Најважније је да процес групе није прекинут. Да се „Партибрејкерси” нису формирали негде и ту стали. Важно је да процес тече и даље, као и наше „ствари”. Наше песме имају трајање које није заустављено тиме што су снимљене.
„Партибрејкерсе” слуша и његова светост патријарх српски господин Порфирије. Патријарх вас је у интервјуу за Радио 202 уврстио у омиљене бендове и сматра да сте у песми „Хоћу да знам” направили нешто што спада у најбоља остварења у нашем рокенролу и на пољу рок музике…
Велика част. Човек има укус.
Како васпитавате вашу децу?
Питаћу кћерку. Ћеро, како те ја васпитавам? Вероватно их „удавим”. Ја причам. Више се ја обраћам својој деци него што су се моји родитељи обраћали мени. То је код свих нас из шездесет и неке…. Наши родитељи нису трошили пуно времена на нас. Они, када би дошли са посла, желели су мир у кући. И нема зезања. Кад отац мало повиси тон, онда – ћао, довиђења.
Недавно сте изјавили да деца код нас брзо старе…
Јадна ова деца какав свет им остављамо. Живе окружена лошим примерима. Од малих ногу су окренути у погрешном смеру. Пазите на децу јер деца пазе на вас. Причајте им
нон-стоп о другарству, пријатељству, љубави. Поручите им: немој да будеш нешто што ниси, пази шта радиш.
Извор: Политика/Александар Вујовић
