Пише: Ранко Павићевић За све је крив његов чуперак. Са њим спава, са њим воли и љуби плавуше, кумује Циганима, са њим љуби нељубљено и воли невољено и остаје опет Мирослав Антић. Због тог Антића вољено је нешто невољено, урађено је нешто нежељено. Како, зашто? Па он је тако хтио, или чинио – враг би … Настави са читањем Мирослав Мика Антић у разговору са Ранком Павићевићем: Поезија је више од живота