У катедрали норманског свеца, Светог Џајлса у Единбургу, одржана је служба молитвене захвалности, која представља шкотску верзију крунисања краља Чарлса Трећег
Суверену Уједињеног Краљевства симболично је предат шкотски краљевски накит, који чине Елизабетански мач, посребрено жезло и круна, коју је на сопственом крунисању носила Мери, краљица Шкота, далеке 1543. године.
Припремила Ивана Милорадовић
Шкотска круна је иначе израђена 1540. године за краља Џејмса Петог. Тешка је килограм и по, а њен оквир од сребра и злата красе деведесет четири перле и четрдесет три драга камена.
Порекло краљевског жезла није сасвим утврђено. Претпоставља се да је папски поклон краљу Џејмсу Четвртом.
Прави Елизабетански мач из 16. века је због старости сувише осетљив да би се носио, те је током церемоније коришћена његова модерна копија.
Као пре њен Пени Мордонт у Вестминстерској опатији, и у Шкотској је мач носила жена – дејм Кетрин Грејнџер.
Улога Камена судбине
Чувени „Камен судбине“, који је из Шкотске привремено пренет у лондонску Вестминстерску опатију током правог крунисања 6. маја, поново је одиграо значајну симболичну улогу.
Сва крунисања шкотских краљева обављена су на „Камену судбине“.
Запленио га је енглески краљ Едвард Први 1296. године и однео у Вестминстерску опатију.
Седам векова касније, 1950. године, украла га је група студената из Глазгова и пренела у опатију Арброт, симболично изузетно важну за независност Шкотске.
Потом је поново враћен у Лондон годину дана касније, те је одиграо своју ритуалну улогу на крунисању краљице Елизабете Друге.
Заувек је враћен Шкотима 1996. године, где је јавно изложен.
Крунисање, које то није
Церемонија у Единбургу није крунисање, јер Шкотска није одвојена монархија од уједињења са Енглеском 1707. године.
Сличан ритуал обављен је само после крунисања британске краљице Елизабете Друге 1953. године.
Циљ му је да ојача заједницу енглеског и шкотског народа под заједничком круном.
Осим чланова британске краљевске породице, званице су били политичари свих странака, судије Врховног суда Шкотске и представници свих верских заједница, али и бројних удружења с којима краљ сарађује или је њихов покровитељ.
Лаичко читање Библије, што је традиција у енглеској и шкотској протестантској цркви, одржао је први министар Шкотске Хамза Јусуф, као што је то на правом крунисању учинио британски премијер Риши Сунак.
Сваки британски монарх титуларни је чувар протестантске вере, но краљ Чарлс познат је по уважавању различитости, те су га током церемоније благословили представници свих верских заједница.
Током службе у централној единбуршкој катедрали наступила је и виолинисткиња Никола Бенедети.
Један псалм је отпеван на шкотској верзији келтског галског језика, а први пут је отпевана и песма на дорском језику, ретком наречју шкотских Келта. Дело је наручио сам краљ Чарлс Трећи.
У службу је, осим краљевског пара, био укључен и престолонаследнички пар.
Но, у Шкотској, Вилијам и Кејт нису принц и принцеза од Велса, већ војвода и војвоткиња од Ротесија.
Принц Хари није био присутан у Единбургу.
Церемонију пратили обожаваоци монархије, а протестовали републиканци
По завршетку церемоније присутни су отпевали британску химну „Боже спаси краља“. Са Единбуршког замка испаљен је двадесет један почасни плотун, а небо над главним градом Шкотске надлетеле су „Црвене стреле“ британске краљевске авијације.
Хиљаде грађана уживо су посматрале процесију дуж Краљевске миље – главне уске уличице у Единбургу, која спаја Единбуршки замак, са Катедралом и парламентом у Холируду.
Међу окупљенима били су, као што је то био случај и приликом крунисања у Лондону, републиканци са сада већ познатим слоганом: „Ово није мој краљ!“
Испред парламента у Холируду одржан је протест организације Наша република.
Њени представници истичу да 46 одсто грађана Шкотске не подржава монархију.
Међутим, већина ипак краља Чарлса Трећег сматра шкотским краљем јер је његова бака – краљица мајка Елизабета – супруга краља Џорџа Шестог, из чувене и древне шкотске аристократске породице Боуз-Лајон.
Ивана Милорадовић
Извор: РТС
