„Двојица амбициозних момака, реформиста, чија имена до скора нико није знао, изненада су освојили власт у Црној Гори. Били су пријатељи и саборци. Како ниједан владарски канабе није двосед, међу њима расте нетрпељивост јер ће један морати да седи на земљи“
Школован на најпрестижнијим економским универзитетима у Јапану, где је изучавао економетрију и финансије, Милојко Спајић као да је за изборни предмет узео – харакири. Или га је повратак у Црну Гору подсетио на тај древни јапански обичај. Три месеца после парламентарних избора, као мандатар за састав нове владе још не може да склопи скупштинску већину, па је једна од највећих дилема ко заиста вуче политичке конце у Црној Гори. У то нису сигурни ни највећи коцкари за столом у неком од казина поређаних дуж обале, који ће лакше погодити број где ће се зауставити њихова куглица, него идентитет истинског господара земље Брда и Приморја.
Да ли је то председник Јаков Милатовић? Да ли је то мандатар Спајић? Или можда трећи човек? Можда је то Дритан Абазовић, који се налази толико дуго као премијер у техничком мандату, да је његова коса – дизајн дританка – почела да седи.
Медији наклоњени Милу Ђукановићу форсирају Спајића, па се стиче утисак да се Милов политички слободан пад противи свакој сили гравитације, али та опција је мало вероватна, иако се стиче утисак да је Спајић заправо Милов скривени фаворит. Та опција је мало вероватна, мада потцењивати Мила подразумева апсолутно незнање о политици, животу и курсевима за лебдење у црногорском универзуму.
Истовремено, медији под Ђукановићевом контролом председника Јакова Милатовића повезују са Александром Вучићем, дакле са Београдом, што би се могло протумачити да су Андрија Мандић и Милан Кнежевић били само тркачки зечеви, који су давали убрзање Јакову код црногорски наклоњеног бирачког тела. Ова теорија је такође претерана, јер многи склони теоријама о идентитету трећег човека помињу управо Дритана као истинског броја један који у модној колекцији има две кравате. Једна је краћа и њоме Дритан везује свој врат за Шесту флоту у Јадрану. Друга је много дужа и добацује до неколико локација у Београду.
Те теорије донекле поткрепљује недавни мистериозни лет Јакова Милатовића. Када је недавно боравио у службеној посети Загребу, председник Јаков није могао да користи службени авион Владе Црне Горе због редовне обуке пилота, па је изнајмљен авион компаније која је у сувласништву власника Пинка Жељка Митровића. Јаков је на загребачки аеродром „Фрањо Туђман” изашао из авиона који је на репу имао српску тробојку, што домаћине и чланове хрватског почасног вода није претерано одушевило.
Отуда је и настала аналогија о Јакову и Милојку, као новом Момиру и Милу, јер су обојица лидери из Покрета „Европа сад”. Али како протумачити ко је нови Мило, а ко Момир, када је Спајић био први човек и кандидат за шефа државе, све док се пред изборе није открило да је управо он тај који има српско држављанство. То је био разлог зашто је Јаков изненада искочио са клупе за резерве и победио Мила.
Али, како је „Европа сад” и под Милојковим вођством освојила највише гласова, чинило се да су све коцкице склопљене. Поновним окупљањем августовских победника које је благосиљао покојни митрополит Амфилохије, плус мањине, Спајић би створио моћну већину у парламенту какву није имао Милов ДПС у време највеће моћи и одавно формирао владу која би се четири године посветила искључиво реформама и коначном изласку из постмиловог доба.
Ту идеју форсира председник Милатовић, али понашање Спајића је крајње политички необично, јер као да не зна шта ће са влашћу која му је пала у руке. Дигитрон му даје добитну комбинацију, али Милојко одбацује математику и логику, покушавајући да склопи танку већину, што га доводи у позицију сиромашног момка који одлучује да старлету одведе на летовање у Сутоморе, понудивши јој да сваке вечери гледају у залазак сунца и вечерају паштету из конзерве. Један од разлога за такав одложени харакири јесте тај што се мандатар ослања на савете немачког амбасадора у Црној Гори, о чему увелико пишу најобавештенији људи у Црној Гори, па више и не представља трач.
Други разлог може бити тај што Спајић, за разлику од смиреног Јакова, политику схвата исувише лично и склон је осветољубивости, што се пре свега односи на Дритана, који му је пред изборе наместио аферу „До Квон”, међународну трилер сапуницу о јужнокорејском краљу ктриптовалута који је проневерио 40 милијарди долара. Парадоксално је да та афера није уздрмала Спајића и смањила му популарност пред изборе, али да га сад, док се чини као да плови на мирном мору, негде, на тиркизном Јадрану, чека ледени брег.
Интересантно је понашање премијера Дритана Абазовића који је у техничком мандату увелико прешишао све могуће рокове трајања. Ноншалантно хапси моћне Милове играче, али добро обавештене птичице из Црне Горе кажу ми да је њихов утисак као да се још није укључио на максимум у спречавање Спајића да направи нову владу. Наиме, сумњају да Дритан држи кеца у рукаву против Спајића, који чува за само финале и који ће избацити уочи евентуалног формирања владе.
Још једна ствар је индикативна. Једини који упадљиво ћуте су демократе Алексе Бечића, за сада сигурног Спајићевог коалиционог партнера. Сав терет преговора, Бечић је свалио Милојку на леђа, како не би претрпео никакву штету. Мудро, Алекса, мудро. Ако Спајић успе, демократе ће добити више него што су се и надале. Ако Спајић не успе, нико се неће ни сетити да окриви њих, па ће их се радо сетити ако се формира другачија већина.
У овом моменту, два сценарија су највероватнија: Милојко ће ипак склопити слабу већину у парламенту, са 41 или 43 посланика, што би значило да ће против себе имати убитачну опозицију: Андријину и Кнежевићеву партију „За будућност Црне Горе”, дакле искусне српске политичаре који делују по дубини, потом осокољени ДПС, у кога ће Мило гледати као еликсир младости, и УРУ, чији је лидер Дритан Абазовић држао све полуге моћи у тајној служби и полицији, омиљеним играчкама сваког честитог Црногорца. Како је Дритан Албанац грађаниста, разумеће ову игру речи.
Међутим, друга такође реална могућност јесте да Милојко Спајић ипак не састави владу, јер су људи из „Европе сад” све нервознији, очекују министарска места и остале инсигније власти, а како се саги о формирању владе не назире крај, многи разочарани се пријављују за аудијенцију код онога који је ту власт учврстио. То је кабинет Јакова Милатовића.
Дакле, на Балкану ништа ново. Двојица амбициозних момака, реформиста, чија имена до скора нико није знао, изненада су освојили власт. Били су пријатељи и саборци. Како ниједан владарски канабе до сада није постао двосед, међу њима постепено расте нетрпељивост јер ће један морати да седи на земљи. Док њихова нервоза расте, нису ни свесни да њиховим судбинама управља неко трећи. Има један добар народњак који добро објашњава овакве ситуације.
Александар Апостоловски
Извор: Политика
