
Кадкад друштво изњедри ултимативне ријечи и слогане у виду лозинке и директне пријетње уколико се на лозинку исправно не одговори. Те ријечи прате прво медијске а потом и друштвене одмазде. СЈЕТИМО се неких. „Немамо резервну државу“, „Нећемо туђу цркву“ “ Никад више 1918.“ итд. Однедавно се појавила и ријеч „Матица“, односно питање „Ђе ти је матица“. Око овог слогана мувају се медијски иследници који вас гласно пред јавношћу прозивају да се о „матици“ изјасните. јавно. „Матица“ конкурише претходним пропитивањима о „резервној држави“, „окупаторској цркви“ „“1918-ој“ ,.
„Ђе ти је матица“ није дуо старог политичког тренда већ малтене друштвена обавеза. Прије обавезног одговора о „матици“ мало подсјећање на обавезу уопште. Некад је резервна гума била по закону о саобраћају обавезан дио аутоопреме. Данас није. Постоји неки мали уски точак с којим можеш да возиш 30 на сат или неки спреј за да закрпиш напуклу гуму или телефон вулканизера да дође на лице мјеста искаже се занатски. ..Матица није обавезан дио животног пута.
Животни пут има изворе, поточиће, рукавце, понорнице, потајнице, широке пловне путове, делте.. Матица је дио њих. Матица ти је онамо гдје ти је сигуран паркинг, пристаниште, лука, гдје имаш мир, гдје те не гњаве глупостима, гдје нема силеџија и друмских разбојника, гдје ти је топло, гдје у окружењу имаш пристојне и просвећене људе….Може то бити у некој сеоској продавници или Супермаркету са снижењима и богатом понудом артикала. Иза „матице“ као сива еминенција стоји „патриотизам“. Лош је тренутак за закулисне радње. И за „матицу“ и за „патриотизам“. Иначе цијене патриотизма падају. Патриотизам на брзака је све јефтинији јер га је премного у оптицају. Патриотизам постаје наплавина. Матица остаје ток. Матица је по смислу и значењу супротна наплавинама. Матица ти је негдје дубоко у срцу гдје само ти чујеш струјање. У матицу не продиру ни гласови букача, ни пријетеће ријечи. У матици немају што да траже медијски иследници. Матица има токове и обале а не црно-бијеле свјетове које намећу медијски иследници.
Ранко Рајковић
