Пише: Марина Цветајева Над Петроградом је стајала мећава. Управо — стајала: као чигра у покрету — или дете које се врти — или пожар. Бела сила је — носила. Однела је из сећања и улицу и дом, а мене је донела — поставила и оставила — тачно насред салона — размера станичних, балских, музејских, сновидовних. … Настави са читањем Марина Цветајева – Неовдашње вече