Русија не треба да очекује да ће Сједињене Државе и њени савезници пристати на њен недавни захтев за експанзивним сетом „безбедносних гаранција“, укључујући забрану даљег ширења НАТО и прекид свих војних активности Алијансе у источној Европи, Кавказу и Централној Азији, рекли су у петак стручњаци и амерички званичници.
Сједињене Државе и њихови савезници у НАТО су, међутим, сигнализирали да би можда били спремни да уђу у преговоре са Русијом, посебно ако Кремљ пристане да смањи број трупа дуж границе са Украјином, што је изазвало забринутост због могуће инвазије.
САД и НАТО реаговали су на пар нацрта споразума које им је руско министарство спољних послова представило раније ове недеље, а затим јавно објављено у петак. Нацрти, који су припремљени без консултација са САД и НАТО, обавезали би Алијансу да неће распоређивати додатне трупе у земљама које вец́ нису имале снаге НАТО 1997. године.
То би укључивало бивше чланице источноевропског лагера као што су Пољска, Мађарска, Чешка, балтичке државе и неколико других бивших совјетских република.
Предложени споразум би такође обавезао обе стране на ограничења у размештању ракета кратког и средњег домета и на војне вежбе великих размера у близини руске границе.
Заменик руског шефа дипломатије Александар Грушко рекао је у суботу да руски предлози представљају покушај да се потенцијални војни сценарио претвори у политички процес.
Мало уступака од Русије
Званичници САД и НАТО-а су истакли да нацрти не садрже велике уступке Русије по питању забринутости Алијансе, као што су нивои трупа у близини Украјине и друге агресивне акције Кремља.
„Јасно нам је да би сваки дијалог са Русијом морао да се одвија на основу реципроцитета, да се бави забринутошћу НАТО у вези са руским акцијама, да се заснива на кључним принципима и темељним документима европске безбедности и да се одвија у консултацији са европским партнерима НАТО“, наводи НАТО наводи у саопштењу. „Ако Русија предузме конкретне кораке за смањење тензија, спремни смо да радимо на јачању мера за изградњу поверења“.
На позадинском брифингу за штампу у петак, званичник Стејт департмента је користио сличан језик да би назначио да су САД вољне да разговарају са Русијом, али је додао да Бајденова администрација неће преговарати са Русијом о безбедности у Европи без присутних европских партнера.
Чека се одговор САД
Бајденова администрација припрема одговор на захтеве Русије које намерава да достави следеће недеље, саопштили су амерички званичници.
„Русија је сада ставила на сто своју забринутост у вези са активностима Америке и НАТО“, рекао је саветник Беле куће за националну безбедност Џејк Саливан у изјави датој у петак на догађају који је спонзорисао Савет за спољне односе.
„Изнећемо на сто нашу забринутост због руских активности за које верујемо да штете нашим интересима и вредностима“, рекао је Саливен. „То је основа реципроцитета, на основу које бисте водили било какву врсту дијалога. У неким областима можемо да напредујемо, ау другим областима, једноставно ћемо морати да се не слажемо“.
Забринути стручњаци
Неконвенционална природа руског гамбита изазвала је забринутост неких стручњака о томе шта је Кремљ очекивао да ће тиме постићи. Руски званичници представили су нацрте споразума Сједињеним Државама и НАТО-у у среду, а онда су документе изненада објавили у петак, пре него што су наводне стране у споразумима имале довољно времена да одговоре.
„Учинити ово у року од два дана од представљања првог нацрта америчким дипломатама је заиста нечувено“, рекао је за Глас Америке Ендрју Лосен, сарадник Програма за Европу, Русију и Евроазију у Центру за стратешке и међународне студије. „Брзина којом се крећу ка јавном објављивању ових докумената сугерише да разумеју да ови преговори неће ићи далеко“.
Џефри Едмондс, виши аналитичар безбедносног истраживачког центра ЦНА, рекао је за Глас Америке да би Русија могла да наметне преговоре због неуспеха да створи изговор за инвазију на Украјину.
„За земљу која је добро упућена у преговоре и споразуме… идеја да нам пошаље нацрт уговора је помало апсурдна, и сигуран сам да Руси то разумеју“, рекао је он
„У чему је онда поента“, упитао Едмондс. „Поента је у томе што то поставља веома танак слој легитимитета над веома великом вероватноц́ом да ц́е они ући у Украјину у наредних неколико месеци“.
То је оно што Русију највише брине
Мајкл О’Хенлон, виши сарадник и директор спољнополитичког истраживања у Институту Брукингс, упозорио је на претпоставку да су захтеви које је Русија изнела у два нацрта споразума или максималистичка преговарачка позиција која треба да се преговара или предлог осмишљен да пропасти.
„Мислим да су то стварне, искрене руске жеље“, рекао је он за Глас Америке. „Не мислим да су они варка. То је оно до чега је Русија највише брине: да има НАТО у свом дворишту“.
О’Хенлон, који је тврдио да би била грешка да НАТО дозволи улазак више бивших совјетских држава у Алијансу, рекао је да верује да има смисла да се НАТО ангажује са Русијом.
Међутим, рекао је, то би требало да уради отворених очију. „Увек је могуће да ако на све ово кажемо да, да би (руском председнику Владимиру) Путину подстакао апетит за још више уступака“.
Роб Гарвер
Извор: Глас Америке
