Пише: М.К. Бадракумар
Победа Доналда Трампа на недавно одржаним изборима, у региону Западне Азије се посматра уз све већу дозу забринутости и доживљава као наговештај да ће се Сједињене Државе стопостотно сврстати уз ционистички пројекат Великог Израела.
Иако Трамп није поставио неоконзервативце на позиције власти, то се не може рећи за проционистичке актере. Премијер Бенјамин Нетанјаху тврди да је већ три пута разговарао са Трампом након избора и да се „потпуно слажу у погледу иранске претње и свих њених компоненти“.
Поменуте „компоненте“ подразумевају да се Нетанјаху нада Трамповом „бланко потпису“ за убрзање етничког чишћења у Гази, анексију Западне обале, насилне одмазде против Палестинаца и, оно најважније, пребацивање рата директно на иранску територију.
Шта се мења?
Три догађаја у три дана ове недеље показују прве знаке растућег отпора. У понедељак, портпарол Министарства спољних послова Ирана, Исмаил Бакеј, изнео је прву званичну реакцију Техерана на Трампову победу. Он је заузео прилично избалансиран став рекавши: „Нама у овом региону је важно како се стварно понашају Сједињене Државе и какву политику воде у вези са Ираном и ширим регионом Западне Азије.“
Важно је навести како је Бакеј изразио „опрезни оптимизам да би нова (Трампова) администрација могла усвојити приступ усмерен на постизање мира, смањити регионалне тензије и испунити своје обавезе.“
Бакеј је такође одбацио недавну оптужбу Вашингтона да је Иран био умешан у заверу за Трампово убиство. Он је такве оптужбе Бајденове администрације назвао „покушајем да се саботирају односи“ између Техерана и Вашингтона, „постављањем замки које компликују пут за наредну администрацију.“
Бакеј је такође упутио чврсто уверење новој америчкој администрацији да Техеран наставља са нуклеарним програмом искључиво у мирољубиве сврхе. Он је најавио да ће Рафаел Гроси, председник Међународне агенције за атомску енергију (IAEA), стићи у Техеран у среду вече.
Узевши све у обзир, његови ставови сугеришу да се Иран нада да још увек постоји разлика у погледима између Трампа и Нетанјахуа. Кључна изјава у овом контексту била је она коју је нови амерички председник врло пажљиво срочио у свом говору након победе, када је казао: „Нећу започети ниједан рат. Ја ћу зауставити ратове.“
Трамп је током своје изборне кампање изјавио: „Не желим да наудим Ирану, али они не могу да направе нуклеарно оружје.“ Техеранске консултације са Гросијем представљају, на неки начин, одговор на ову Трампову забринутост, што је паметан потез. Одуство провокација у ставу Ирана служе да пониште алиби за напад на ту државу.
Међутим, „фактор ризика“ и даље остаје и првенствено се тиче потенцијалне иранске одмазде за израелски напад 26. октобра. Врховни вођа Ирана ајатолах Али Хаменеј је у видео снимку који је другог новембра објавио ирански државни медиј, обећао „разорни одговор“ на израелски напад. Могуће је да ће период до 20. јануара, када Трамп полаже заклетву, бити критичан.
„Детант“ Техерана и Ријада
У међувремену, ове седмице је постало јасно да су Иран и Саудијска Арабија наставили да се крећу путем помирења, које се сада манифестује као солидарност Ријада и отворена подршка Ирану у његовом све дубљем сукобу са Израелом.
У контексту растућих тензија у региону, начелник штаба оружаних снага Саудијске Арабије, Фајед ал-Руваили, посетио је Техеран 10. новембра и састао се са својим иранским колегом, генералом Мухамедом Багеријем. Ирански председник Масуд Пезешкијан разговарао је телефоном са саудијским принцем Мухамедом бин Салманом у оквиру Самита Организације исламске сарадње (ОИС) и Лиге арапских држава који је одржан у Ријаду 11-12. новембра. Иран је упутио позив Мухамеду бин Салману (МБС) да посети Техеран!
М. К. Бадракумар: Уговор о петродолару је званично истекао. Шта сад?
Треба поменути два изузетно значајна момента са Самита у Ријаду, а то су: под један, говор саудијског принца у коме је упозорио Израел да не напада Иран. Ово је означило историјски заокрет Ријада у односу на конфликт Техерана и Израела, али и одступање од нормализације односа са Јерусалимом коју подржава Вашингтон.
МБС је истом приликом додао да међународна заједница треба да натера Израел „да поштује суверенитет сестринске Исламске Републике Иран и да не крши њен територијални интегритет.“
Саудијска Арабија је по први пут оптужила Израел за извршење „геноцидa“ у Гази. МБС је лидерима који су се окупили у Ријаду саопштио да је Краљевина „осудила и категорички одбацила геноцид који је Израел извршио против братског палестинског народа“.
Трампу је стављено на знање да ће се суочити са потпуно различитим геополитичким окружењем у Западној Азији у поређењу са његовим првим председничким мандатом. Трампова „транзициона екипа“ још не отвара своје карте, дајући Сталном извештају о националној безбедности уобичајену изјаву у којој стоји да ће Трамп предузети „неопходне мере“ како би „предводио нашу земљу“ и „снагом успео да поврати мир“. Али, аларми за узбуну увелико звоне.
Кључни стубови Трампове стратегије „максималног притиска“ против Техерана – изолација Ирана и појачавање економског притиска, уз одржавање снажне претње војном силом као фактор одвраћања – постали су лабави.
С друге стране, масивни ирански балистички напад на Израел првог октобра и колосални неуспех израелског ваздушног напада на Иран двадесет и шест дана касније шаљу јасну поруку широм Западне Азије да Израел више није доминантна војна сила каква је некада био. Просто речено, нови „шериф“ је у граду. Трамп ће морати да маневрише последицама овог питања на обе стране, а притом ће на располагању имати смањен дипломатски и геополитички капитал Сједињених Држава.
М. К. Бадракумар: Уговор о петродолару је званично истекао. Шта сад?
Изолована Америка
У свему томе, важна чињеница која додатно компликује Трампову политику према Ирану јесте да Техеран све више продубљује своју сарадњу с Русијом. Док у Евроазији Сједињене Државе имају савезнике, Трамп се у Западној Азији углавном креће сам.
Таква изолација Сједињених Држава постала је веома јасна након изјаве коју је дао председник Реџеп Тајип Ердоган, да је Турска, земља чланица НАТО-а, прекинула све односе са Израелом. Ердоган је ову вест саопштио новинарима у свом авиону након посете Саудијској Арабији. Дакле, постаје приметан регионални тренд који води ка изолацији Израела, а тај тренд ће се, по свему судећи, проширити и продубити.
На Самиту у Ријаду, Афричка унија је ступила у сарадњу са Арапском лигом и ОИС-ом (Организацијом исламске сарадње). Стране су потписале трипартитни споразум о оснивању механизма за подршку „палестинској ствари“, који ће бити координисан преко секретаријата ове три међународне организације. Овај фактор је уистину прекретница (game-changer) и додатно јача утицај наведених организација на међународним форумима.
Саудијски министар спољних послова, принц Фејсал бин Фархан, истакао је да ће три организације убудуће говорити једним гласом на међународној сцени.
Док се Самит у Ријаду приводио крају, саудијски принц Мухамед бин Салман је телефонским путем разговарао са руским председником Владимиром Путином. У саопштењу Кремља се наводи да су двојица лидера „поново потврдила своју посвећеност наставку доследног побољшања и проширења“ руско-саудијских односа и да су посебно „истакли важност наставка блиске координације у оквиру ОПЕК плуса“ и навели потребу да се одржи ефективност и правовременост корака који се предузимају у овом формату како би се обезбедила стабилност на глобалном енергетском тржишту.
У вези са палестинско-израелским конфликтом, у саопштењу Кремља је са задовољством наглашено да су „принципијелни приступи Русије и Саудијске Арабије у погледу решавања питања Блиског истока у суштини идентични.“
Иницијатива МБС-а да интензивира своју комуникацију с Путином може се разумети у контексту дубоких резерви Ријада поводом савеза Трампа са Нетанјахуом, као и страховања Саудијске Арабије од могућег регионалног рата, услед помоћи коју Израел добија од Сједињених Држава. И то Сједињених Држава које ће, како се очекује, током наредне четири године чврсто подржавати циљеве ционистичке политике.
Извор: Indianpunchline.com
Превод: Михаило Братић/Нови Стандард
