Nedavno je u izdanju „Čigoja štampe” izašla knjiga novinara i publiciste Luke Mičete „Košmari Vatikana”, koja govori o velikim previranjima koja potresaju Katoličku crkvu i koja, po nekim mišljenjima, podsećaju na vreme Martina Lutera i pojavu reformacije. Knjiga se pojavila na desetu godišnjicu pontifikata pape Franciska i na dan kada je u Frankfurtu započela konferencija nemačkog Sinodalnog puta.
Vaša nova knjiga govori o burnim dešavanjima u Vatikanu. Koji su to preovlađujući tokovi koji zabrinjavaju katolike u celom svetu? Šta je suština spora konzervativaca i liberala?
Od smrti pape Benedikta XVI krajem prošle godine dolazi do sve izraženijih, oštrih suprotstavljanja konzervativaca počivšeg pape emeritusa i liberala pape Franciska. Posebno važan proces je Sinodalni put nemačke katoličke crkve na koju se naslanjaju dešavanja u Biskupskoj konferenciji SAD. I kako je rekao uticajni kurijalni kardinal Valter Kasper, crkva je u vrlo dubokoj krizi i to utiče na celi zapadni svet.
Konzervativci se snažno suprotstavljaju liberalima i shvatanjima da religija može opstati u javnoj sferi samo ukoliko prihvati „pretpostavke liberalnog diskursa”. Liberali od crkve ne traže puko „prepoznavanje znakova vremena”, već potpuno „prilagođavanje duhu vremena”. Ukratko: Sinodalni put nemačke katoličke crkve traži radikalnu promenu odnosa crkve prema LGBT populaciji, zaređivanju žena, pričešću, abortusu, u čemu imaju, što može biti presudno, podršku liberalnog krila Katoličke crkve u SAD.
Poslednjih decenija XX i prvih decenija XXI veka problem pedofilije opterećuje Katoličku crkvu širom sveta? Otkud tolike razmere pedofilije?
Papa emeritus Benedikt XVI je 2019. godine napisao poznati esej „Crkva i skandal seksualnog zlostavljanja” u kome postavlja sam sebi upravo to pitanje: „Zašto je pedofilija dostigla takve razmere?” i daje na njega odgovor: „Na kraju krajeva, razlog je odsustvo Boga”. Mislim da je tu suština. S druge strane, papa Francisko, recimo, smatra da je predlog Silvija Noela, italijanskog psihologa, da se psihologija uvede u bogoslovije „veoma koristan”, dodajući da moramo da znamo da li pre svešteničkog zaređenja postoji sklonost zlostavljanja kod kandidata. A to može da uradi samo profesionalni psiholog.
Američki ekspert za svešteničku seksualnost Akvajnes Sipej objavio je podatak 2018. godine da je samo oko 50 odsto američkih sveštenika u celibatu, da je najmanje trećina homoseksualaca, a da su između šest i devet odsto sveštenika pedofili. Ako se tome doda da je samo Katolička crkva SAD platila skoro četiri milijarde dolara troškova u vezi sa slučajevima seksualnog zlostavljanja od strane sveštenika, onda je jasnije vidljiva težina problema. A tome još nije kraj.
U prvom dodatku knjige govorite o odnosima Srbije i Vatikana u XXI veku. Koje su to najvažnije činjenice koje determinišu naše odnose? Postoje li sada veće šanse da papa poseti Srbiju?
Odnos Srbije prema Vatikanu, uvek su diktirala koliko aktuelna politička i geostrateška situacija, toliko i istorija odnosa srpskog pravoslavlja i katolicizma, kao i odnos srpskih vladara i rimskih papa.
Nekom boljem vremenu i pored vidnog napredovanja u razvijanju odnosa na relaciji Beograd–Vatikan, kao i dosadašnjeg odnosa između dve crkve, doprineće sigurno i nekoliko skorašnjih događaja.
Jedan je izbor mitropolita Porfirija za patrijarha SPC. Drugi događaj je odluka pape Franciska da za novog beogradskog nadbiskupa i mitropolita imenuje Lasla Nemeta. Nikada do sada beogradski nadbiskup nije bio mađarskog porekla. Poslednja trojica Alojz Turk, Franc Perko i Stanislav Hočevar bili su Slovenci. To naravno nimalo nije slučajno kao ni njegove reči na ustoličenju da je SPC „naš veći brat u ovoj zemlji”. To jednostavno znači da se u Vatikanu pomno prate odnosi na Balkanu, pa tako i odnosi Beograda i Budimpešte. To dokazuje i činjenica da je svečanosti prisustvovao i uticajni mađarski kardinal Peter Erde koji ima ozbiljne šanse da bude sledeći papa. Treći događaj je vest da je papa Francisko imenovao za nadbiskupa koadjutora Zagrebačke nadbiskupije Dražena Kutlešu – „specijalca Svete Stolice”, kako ga nazivaju neki hrvatski mediji. Posebno je bilo primećeno da nadbiskup Kutleša u svom obraćanju nije pomenuo svog prethodnika kardinala Bozanića, niti mu se čak kurtoazno zahvalio na decenijskoj službi – ali je srdačnu čestitku uputio Laslu Nemetu.
Prilikom prošlogodišnjeg susreta patrijarha Porfirija i kardinala Kurta Koha, predsednika Papskog saveta za unapređenje jedinstva hrišćana, izrečene su vrlo zanimljive izjave. Kardinal Koh je patrijarhu preneo „pohvalne ocene” pape Franciska povodom njegovog delovanja u Hrvatskoj i posebno istakao poruke koje je Porfirije uputio prilikom nedavne posete Vukovaru. Patrijarh Porfirije je, pak, govoreći o ranijim susretima sa papom Franciskom zamolio kardinala Koha da papi prenese „njegove lične pozdrave i veliku zahvalnost SPC na stavu Svete Stolice o Kosovu i Metohiji”.
U odnosu Vatikana i Katoličke crkve prema Srbima sredinom oktobra 2020. godine došlo je do događaja koji se gotovo graniči s neverovatnim, s obzirom na dosadašnja iskustva. Naime, apostolski nuncij u Hrvatskoj Đorđo Lingva je zajedno sa požeškim biskupom Antunom Škvorčevićem i pakračko-slavonskim episkopom SPC Jovanom Ćulibrkom posetio Jasenovac i u mesnoj crkvi Svetog Nikole predvodio ekumensku molitvu. Posebno je indikativno da je tih dana u poseti Hrvatskoj bio i tadašnji nuncij u Beogradu Lučano Surijani, ali nije bio sa njima u Jasenovcu. Stiče se utisak da su to činjenice koje najavljuju neko novo vreme.
U intervjuu RTS-a predsednik Aleksandar Vučić je izneo i interesantnu informaciju o razgovoru sa monsinjorom Vićenom Paljom iz zajednice „Sveti Eđidio”, što ste i uneli u knjigu?
U multivektorskoj politici predsednika Aleksandra Vučića odnos i saradnja sa Vatikanom zauzima važno mesto, što je i potvrdila njegova poseta Vatikanu 2019. godine. U ovom trenutku u Vatikanu verovatno je najuticajnija Katolička zajednica „Sveti Eđidio” – „progresivni laički pokret” – kome je blizak, recimo, i kardinal Mateo Zupi, predsednik Italijanske biskupske konferencije, kardinal, sa takođe dobrim izgledima da nasledi papu Franciska. Monsinjor Vićenco Palja, duhovnik „Svetog Eđidija” je jedan od najuticajnijih prelata, ne samo u vatikanskim okvirima.
U drugom dodatku knjige govoreći o odnosu Vatikana i Tita prema Jasenovcu pominjete i Brozov poziv Stepincu da bude vikar partizanskih snaga?
Da. Tito je marta 1943. godine u Zagreb poslao Koču Popovića, Vladimira Velebita i Milovana Đilasa da vode pregovore sa Nemcima i ustašama kako svedoči Zigfrid Kaše, ambasador Nemačke u NDH, u telegramu Ribentropu od 26. marta. Teren im je pripremila Lepa Perović, kao član Povereništva Centralnog komiteta KP Hrvatske, Kočina buduća žena, koja je u NDH došla pre njih, 1942. godine. Tada su, dakle, najverovatnije i obavljeni razgovori sa Stepincem. Međutim, on to nije mogao da prihvati jer na to mesto je mogao samo papa da ga imenuje.
Izvor: politika.rs
