Телефон ме на његовом календару подсјећа да је данас један од оних дана који су посвећени правима ЛГБТ особа. Ајде на страну што ме није подсјетио на дане до којих је мени стало, на датуме везане за моју традицију, али питам се: колико има тих дана у години и чему све то служи?
Пише: наш стални дописник са Дивљег запада Милија Тодоровић (у улози Гарија Купера)
Можда ми треба мало техничког умијећа да подесим телефонски софтвер на, рецимо, црквени календар, или подсјетник на оне датуме и догађаје који су везани за питање гладних, ратом угрожених и обољелих људи? Али док се не оспособим у том погледу, желим са вама да подијелим осјећај угрожености који ме прожима када на неочекиваним мјестима видим теме које нападно окупирају јавност.
Од логичне и природне потребе да се обзнани забрана сваке врсте дискриминације, па и насиља над људима који имају другачију сексуалну оријентација од већине људи, улазимо у зону вапаја, да се мој грађански и људски мир сачува од ове агресивне медијске хајке. И као што она дама, на прошлогодишњем прајду у Подгорици поручује транспарентом „Не дирај моју п…у“, дође ми да вриснем: „Господо, оставите мој телефон на миру“.
До наредног читања у новом броју.
