Инвазија Русије на Украјину потенцијално би могла да убрза улазак Црне Горе у Европску унију (ЕУ), али у некој новој интеграционој форми. Међутим, послије оваквог застоја у интеграцијама и свега што се дешава у земљи, тешко је да ће нас због тога частити пуноправним чланством – оцијенио је лидер и посланик Демоса, Миодраг Лекић.
Он је у интервјуу “Вијестима” казао да ипак треба озбиљно пратити дешавања у Украјини и бити спреман за даље европске процесе, уз, како наводи, обављање домаћих задатака.
Говорећи о утицају рата у Украјини на преговоре о формирању нове владе, Лекић истиче да би они требало да се воде на основу унутрашњих правила и уз уважавање воље испољене на изборима.
”Иако се, изгледа, навикавамо на инфлацију јавних ријечи и широки репертоар локалних демагогија, заиста звучи гротескно и авантуристички да сад, наводно због Украјине, треба да субјекти корупционашког система преко ноћи заузму значајне, чак контролне, функције државне власти. Иначе сама операција, односно коришћење Украјине као алибија за овдашње политичке преваре и лов у мутном, садржи поново идеолошке обрасце”, напомиње он.
Какве ће, по Вашој оцјени, бити краткорочне, а какве дугорочне посљедице инвазије Русије на Украјину?
Ова инвазија, с више ратова у њој – врући у Украјини, хладни у дијелу свијета, жестоки економски и пропагандни – све то има већ велике посљедице. Највише је, нажалост, посљедица по Украјину која је на неки начин двострука жртва. Жртва војне инвазије Русије, ван међународног легалитета, која је као таква за осуду. Али треба рећи да је Украјина и жртва ривалитета великих сила. Зато украјински народ заслужује широку солидарност – разумије се и нашу.
У правилима игре европских интеграција предвиђено је наше усаглашавање с многим европским правилима и стандардима. Па и у спољној политици. И то треба поштовати. Као што треба поштовати интересе државе и њених грађана… Хоћу да кажем да је потребно у овом тренутку имати способности, кредибилитет државе и оних који је воде, што узгред и нажалост немамо, да би се нашла мјера између преузетих међународних обавеза и такође обавезе заштите интереса наших грађана
Слиједе и оне дугорочне посљедице, па и за међународни поредак, посебно европски. Русија је, не заборавимо, евроазијска држава. Дакле, она је и европска земља географијом, дијелом и културом, свакако и с интересима, па је питање европске безбједности посебно сложено. Европа је већ раније најавила дефинисање свог стратешког компаса. У контексту оног што се дешава у Украјини, тај задатак је још сложенији, али и све хитнији.
Брину ли Вас упозорења која долазе и из државе и из иностранства да се дешавања из Украјине могу, у виду тзв. прокси сукоба, пренијети на Црну Гору и регион?
Имамо једну необичну традицију да се догађаји ван Црне Горе, па и они доста удаљени, прилично лако преносе на наше унутрашње процесе. Зато ни рефлексије садашњих догађаја у Украјини и око ње на Црну Гору не треба потцијенити.
Ипак, све ће зависити од нас и наше зрелости. Ако се настави неозбиљно вођење државних послова и усмјеравање политичких процеса, онда нам се добро не пише и без рата у Украјини.
Послије једног експеримента с апостолско-експертском владом, сад улажење у авантуре новог експеримента који већ ствара утисак недопустивих конфузија и неозбиљности, упућује на ново компликовање укупне сцене. Наравно, с лошим посљедицама. Па и нестабилности.
Зато иако мислим да најприје треба покушати с формирањем нове владе у оквиру политичког легалитета, дакле, парламентарне већине која је побиједила на прошлим изборима, такође, сматрам да у постојећим нестабилним унутрашњим и међународним условима треба озбиљно размислити и покушати опцију техничке владе састављене од цијелог парламентарног спектра.
Уколико би она успјела да се конституише и да дијелује на основу усаглашеног програма, вођена принципом национално-државног јединства и интереса, био би то израз зрелости наше државе. И стабилна транзиција у сложеном времену, ка даљим демократским и европским процесима, разумије се и изборима.
Како тумачите одлуку Владе да још не потврди санкције Русији? Да ли ће земља због тога сносити неке консеквенце?
Црногорска држава већ у дужем периоду трпи негативне консенквенце неозбиљности и недораслости владе, уз понеки изузетак у њој. Да не говоримо о садашњем стању агоније владе гдје се челни људи, посебно премијер и потпредсједник, међусобно оптужују на најнижем могућем јавном нивоу, рецимо ко је од њих двојице шверцовао кокаин.
Иако је све то мучно и коментарисати, уочљиво је да се сад и не зна ни ко одлучује у спољној политици. Премијер се жали на ресорног министра да га не информише, исти министар је још раније убједљивом већином делегитимисан у парламенту гласањем о неповјерењу. Са свим даљим посљедицама.
Само је тако инифериоран и недорастао састав могао изгубити, и то убједљиво и у многим детаљима, кохабитациону политичку утакмицу с предсједником државе којем међународна репутација сигурно није била јача страна.
Да ли Црна Гора мора стопроцентно да слиједи санкције ЕУ према Русији, ако узмемо у обзир чињеницу да неке од казнених мјера директно утичу на туризам, који чини четвртину БДП-а?
У правилима игре европских интеграција предвиђено је наше усаглашавање са многим европским правилима и стандардима. Па и у спољној политици. И то треба поштовати. Као што треба поштовати интересе државе и њених грађана.
Управо из наведених разлога више западноевропских држава је, и то оних највећих, поред увођења санкција Русији, задржало увоз гаса и нафте из Руске Федерације, усмјеравајући дневно милионске своте новца ратној Русији.
Турска, такође кандидат за чланство у ЕУ, није увела санкције Русији, као уосталом ни Израел, држава која јако припада западном свијету и која представља највећег америчког савезника.
Хоћу да кажем да је потребно у овом тренутку имати способности, кредибилитет државе и оних који је воде, што узгред и нажалост немамо, да би се нашла мјера између преузетих међународних обавеза и такође обавезе заштите интереса наших грађана.
Тим прије што су грађани донекле и подијељени, из више разлога, па и историјских, када је у питању рата у Украјини.
Како, свеукупно, оцјењујете реакцију државе на агресију Русије, и шта би, тим поводом, још могло да се предузме? Да ли ћете, као предсједник скупштинског Одбора за међународне односе и исељенике, иницирати неке потезе?
Колико смо разумјели, Влада тек треба да одржи сједницу на којој би се најзад усвојиле мјере. Ако не понове ону државну бруку прекида сједнице и међусобно оптужујућих изјава које су затим чланови Владе дали.
Битан је и садржај мјера.
Има се утисак да се према формату особа које воде спољну политику и онога што јавно изјављују, спољна политика своди на систем аутоматског пилотирања. Другим ријечима, прихватања свега што је негдје написано, без сагледавања интереса државе и грађана.
Мој реалан домашај је озбиљно, надам се и донекло компетененто вођење Одбора за међународне односе и исељенике, у смислу демократког јавног дијалога у њему, па и наше заједничке способности да дођемо до одређене синтезе у понекад различитим ставовима, све у интересу државе.
Добру намјеру да се сарађује, евентуално и помогне у конституисању и реализацији државних спољнополитичких послова, није било могуће реализовати због познатог дијеловања Владе као одметнуте дружине од парламента. И сад ту више није битно да ли су то радили из незнања или ароганције, битан је тежак биланс и слика државе у тој важној области.
Недавно сте казали да је улагање у стабилност западног Балкана – улагање у стабилност Европе. Да ли, стога, очекујете да Брисел у Црној Гори и региону предузме неке конкретније потезе?
Ми прво треба да знамо што хоћемо и да се на компетентан начин боримо за остварење наших циљева. То подразумијева интензиван и искрен дијалог с Бриселом. Посебно у новонасталим међународним околностима.
Да ли је илузорно вјеровати у то да би рат у Украјини могао да убрза улазак Црне Горе у ЕУ?
Потенцијално би могао да убрза, а у том случају у некој новој интеграционој форми. Послије оваквог застоја у интеграцијама и свега што се дешава у земљи, тешко је да ће нас због тога частити пуноправним чланством.
Међутим, треба озбиљно пратити, учествовати, бити спреман за даље европске динамике. Наравно, уз обављене домаће задатке код куће.
На који начин дешавања у Украјини детерминишу актуелне политичке прилике у Црној Гори и преговоре о формирању нове владе?
Треба пратити и уважавати посљедице дешавања у Украјини, али политички процес и преговори о новој влади би требало да се воде на основу унутрашњих правила. Свакако и уз уважавање испољене воље на посљедњим изборима.
Треба ли подсјећати да је главна порука великог обрта на политичкој сцени 30. августа 2020. била демонтажа корупционашког система, правне посљедице за њихове носиоце, изграђивање Црне Горе као озбиљне, правне, демократске, одговорне, међународно угледне државе.
Иако се, изгледа, навикавамо на инфлацију јавних ријечи и широки репертоар локалних демагогија, заиста звучи гротескно и авантуристички да сад, наводно због Украјине, треба да субјекти корупционашког система преко ноћи заузму значајне, чак контролне, функције државне власти.
Иначе сама операција, односно коришћење Украјине као алибија за овдашње политичке преваре и лов у мутном, садржи поново идеолошке обрасце.
На које обрасце циљате?
Најмање на два, које, мислим, треба демистификовати. Први, у исти мах неозбиљан до шарлатанства и понижавајући за земљу, састоји се у гласинама да је неко јавио из иностранства како треба да изгледа влада, ко може и ко не може да буде у њој. Наводно, све сад треба тако и због дешавања у Украјини.
Према овој политичкој школи, Црна Гора треба да изгради имиџ полупротектората с тенденцијом прерастања у пуни протекторат у коме ће владати инфериорно-послушне политичке елите, управо творци такве државе.
Други политички правац, можда још погубнији за стварност и слику земље, јесте тежња да се политички живот одвија у стању неког перманетног Информбироа.
Овђе није поента на руском фактору, мада је он и као историјски искуствен, опомињујући за овакву манипулацију. Дакле, не мислим на Голи оток гдје је, узгред, међу затвореницима и исљедницима било највише Црногораца. Мислим на поимање политике као перманентне производње државних непријатеља.
Упркос опасностима наведеног пута, сматрам да треба вјеровати, а сасвим сигурно треба се борити, за изграђивање озбиљне, достојанствене и демократске црногорске државе.
Наслућујете ли какав би могао да буде епилог рата у Украјини и да ли га треба очекивати у скорије вријеме?
Не само због садашње пропаганде и многих магли овог рата, тешко је до краја предвидијети све његове будуће динамике и крајњи исход. Дакле, тешко је предвидјети што ће превладати од два битна елемента ратних исхода. Један се зове правда, други сила. Можда се догоди нека релативна и контрадикторна комбинација ова два елемента, што се касније, мада често неправедно, преводи на појам (гео)политичког реализма.
У овом тренутку битна је улога дипломатије и постизање прекида ватре као основа за санирање тешке хуманитарне ситуације и отпочињање преговора о коначном мировном рјешењу.
Никола Драгаш
Извор: Вијести
