Друштвени и културни амерички утицај на балканске државе и свијет
Без обзира шта мислили о америчкој спољној политици, нико од људи са наших простора не може да порекне велики амерички утицај током дјетинства и одрастања. Све то почевши од Дизнијевих, вестерн и савремених филмова, Холивуда, књига Марка Твена, па после Чарлса Буковског, Џека Керуака и осталих битника, па до наравно рок музике. Ту су и производи, чипс, кока-кола, сендвичи, помфрит, бургери. Неки од ових производа су настали ван територије Америке, али су баш у њеним оквирима савршено легли.
Готово да данас у свијету не може да се нађе ниједан народ који је остао имун на овај утицај. дјеца од најранијег дјетинства носе мајице са ликовима из цртаних филмова америчке продукције, играју се са њима путем играчака, сличица, видео игара. Деда мраз који је настао на основу животописа светог Николе, заштитника сиромашних, маркетиншки је производ компаније Кока-Кола. Саме боје ођеће Деда мраза су боје најпопуларнијег пића ове компаније. Маркетинг је битно обиљежје америчке културе.
Кад мало одрастемо у тинејџерским годинама имитирамо најчешће велике рок звијезде, глумце из холивудских филмова. Старији се угледају на господине из Конгреса или америчке предсједнике. Ово нарочити важи за политичаре. Слично томе раде и адвокати, љекари, професори, па чак и занатлије чије су радионице направљене по угледу на америчке. И филмови се праве по угледу на њихове, писци из различитих дјелова свијета имитирају стил Буковског, Бароуза, иако је он често вулгаран, па и та вулгарност, није карактеристична за културу којој припадају него за ону преко ’’баре’’. Криминалци се угледају на америчке гангстере, најприје је то био Ал Капоне стил, па онда набилдованих истетовираних снагатора, криминалаца из високог друштва, што је преузето из крими и акционих филмова. Па и затвори и понашање у њима слични су оним у Америци. Овај утицај са појавом интернета све више јача,тако да још и сасвим мала дјеца почињу спонтано сама да изговарају енглеске ријечи, паралелно их учећи са матерњим језиком
Ово се одразило и на духовност. Многе религије и филозофски системи, који потичу из других крајева свијета, добили су своје американизоване варијанте. Најчешће су у питању далекоисточне религије и кабала. Чак и многи православни, муслимански и римокатолички духовници са балканских простора су американизовали свој приступ пастви, теолошки менталитет, а што је најпародоксалније и они који највише причају против Америке. Америка је у прошлости много патила од неједнакости, угњетавања црнаца, који су служили као робови, такође и старосједиоце Индијанце скоро су истријебили бијели досељеници, потом их смјестили у резервате.
Као последица овога, баш у овој држави је ојачао покрет за људска права и слободе, који се пренио и на остале популације попут жена, дјеце и лгбт . Овакав начин борбе доспио је и у остале државе свијета, најчешће путем невладиних организација, па и код нас је врло заступљен. Чак и данашњи конзервативци и борци за очување традиционалних вриједности су преузели свој стил од њихових истомишљеника из Америке. Ово је само у најкраћим цртама објашњење о америчком утицају на свијет, па и на наше балканске државе, чији су становници посебно пријемчиви за њега. Све у свему вољели свјесно Америку или не, волимо је несвјесно кроз већину наших животних активности. Тако слободно можемо рећи да смо сви ’’Американци’’у пренесеном значењу.
Наша Америка. . .
Милош Лалатовић
