Трезвено, прагматично и – што тише. Тако Олаф Шолц води политику. Можда мало превише тихо у последњих неколико недеља. Канцелар је код куће прилично изгубио на рејтингу у анкетама, а на међународном плану је оптужен да у украјинској кризи није заузео јасан став.
Критикују га пре свега због одбијања Немачке да испоручи оружје Украјини. Тај став је наилазио на мало међународног одобравања и под канцеларком Ангелом Меркел. Уосталом, немачки произвођачи оружја годинама добро послују са Египтом, Израелом и Курдима. У чему је разлика?
С чуђењем је регистровано и то да је немачка влада дуго покушавала да се на списку могућих санкција не нађе Северни ток 2. Гасовод који пролази кроз Балтичко море, од Русије до Немачке, је „пројекат приватног сектора“, а процес одобравања је „потпуно аполитичан“, рекао је Олаф Шолц у децембру.
Изнервирани канцелар
Да ли је Немачка још увек поуздан савезник – питање је које се пре свега поставља у САД. То су „глупости“, одговорио је Шолц необично грубо за ЦНН у понедељак у Вашингтону, након разговора с председником Џозефом Бајденом. Канцелар је видно изнервиран што се перцепција јавности толико разликује од тога како он и његови саветници виде и планирају ситуацију.
Из његовог кабинета кажу да се иза кулиса недељама напорно ради на проналажењу мирног решења за украјинску кризу. Поред тога, постоји стална координација с европским и трансатлантским партнерима о томе шта би требало да се деси у случају даље ескалације.
„Интензивно смо се припремали како бисмо заиста могли да предузмемо неопходне санкције у случају војне агресије на Украјину“, рекао је канцелар у Вашингтону.
Владимире, морамо да разговарамо!
Зашто то јавност не примећује? Да ли је то грешка у комуникацији? „Ова немачка влада имала је пех што је преузела дужност управо када је ова криза политички експлодирала и развила се у велику трансатлантску, евроатлантску кризу“, каже Волфганг Ишингер, доскорашњи шеф Минхенске безбедносне конференције.
Пре само неколико дана, и Ишингер је критиковао владу у Берлину због њене политике према Украјини, а сада је штити? „Треба поштовати чињеницу да Шолц, који се као канцелар никада није лично срео с Путином или Бајденом, не може као Макрон једноставно да позове телефоном и каже: ’Владимире, морамо сад да разговарамо о томе и томе’.“
Седмица дипломатије
Француски председник је у понедељак у Москви пет сати у преговарао с руским председником. Затим је одлетео у Кијев код украјинског председника Владимира Зеленског, а затим у Берлин. У уторак увече је разменио мишљења с Олафом Шолцом и пољским председником Анџејем Дудом.
„Вајмарски троугао“ је назив формата дискусије између те три земље и постоји већ 30 година. Канцелар га је сазвао у Берлину због украјинске кризе. То није ништа мање него дипломатска офанзива којом Олаф Шолц хоће да се извуче из дефанзиве. После Вашингтона, планиране су и посете Кијеву 14. и Москви 15. фебруар.
У међувремену – многобројни гости у Берлину. После „Вајмарског троугла“, у среду се очекује шеф данске владе, а у четвртак шефови влада Естоније, Литваније и Летоније. Балтичке земље су на линији са Пољском у вези с гомилањем руских трупа. „Ми смо у најтежој ситуацији од 1989“, оценио је Анџеј Дуда у уторак увече у Берлину.
Шта ће бити са Северним током 2?
Источни Европљани постају све нервознији због онога што Дуда назива распоређивање руских трупа „без преседана“. Желели би да се према Москви наступа оштрије и да се изврши већи притисак. „Потребни су нам јединство и солидарност и не смемо да направимо корак уназад и верујем да имамо потребне инструменте“, каже Дуда.
Према мишљењу Пољака један од тих инструмената је и – Северни ток. Двоструки гасовод повезује Русију с Немачком преко Балтичког мора. Северни ток 2 је завршен, али још није у функцији.
„Ако Русија, на пример, с тенковима и трупама пређе границу са Украјином, Северног тока 2 више нец́е бити“, рекао је у понедељак председник САД. Канцелар који је стајао поред њега се, пак, измигољио. Северни ток 2 – Олаф Шолц то име не жели ни да изговори.
Многи у СПД имају разумевања за Русију
Та уздржаност није случајна. Шолц мора да узме у обзир расположења у сопственој партији. У СПД је традиционално широко распрострањено разумевање за Русију. Многи на левом крилу странке себе сагледавају у традицији некадашње политике СПД према Истоку и с њом повезаног приближавања Русији (Вили Брант). Политичари СПД из покрајина на истоку земље теже да следе интересе економске политике који сежу до старих веза из времена ДДР-а.
Северни ток 2 се завршава у покрајини Мекленбург-Предња Померанија. Мануела Швезиг (СПД), премијерка те североисточне немачке покрајине, годинама чини све да обезбеди изградњу гасовода – као и њен страначки колега и бивши канцелар Герхард Шредер, лични пријатељ Владимира Путина.
Бивши канцелар у бизнису с гасом
Шредер је прешао у бизнис с руским гасом одмах након пораза на изборима 2005. Он је председавајући одбора акционара компаније „Северни ток АГ“ и председник одбора директора „Северни ток 2 АГ“. Поред тога, он је и шеф надзорног одбора руске државне енергетске компаније „Росвефт“. Недавно је номинован и за наџорни одбор руског „Гаспрома“.
Представник немачких демохришћана (ЦДУ/ЦСУ) у Одбору за спољне послове Бундестага, Родерих Кизеветер (ЦДУ) претпоставља да се иза Шредерове номинације крије калкулација Кремља. На то би требало гледати као на „потез Русије да подели немачку владу по питању потенцијалне санкције – заустављања Северног тока 2 – и на тај начин дискредитује Немачку у целини.“
„Ја сам канцелар!“
Канцелар Олаф Шолц оштро се супротставља таквим тврдњама. У Вашингтону је за ЦНН рекао: „Он (Шредер) не говори у име владе. Он не ради за владу. Он није влада. Ја сам сада канцелар и политичка стратегија Немачке је то што чујете од мене.“
Међутим, када је реч о санкцијама, та стратегија остаје нејасна. Канцелар никако јасно да каже да ли ц́е Немачка, у случају случаја, одустати од Северног тока 2 или не.
Шолц је то правдао тиме да Немачка не жели да наруши своју улогу посредника и да неће да „све стави на сто“, јер – неопходно је да и Русија схвати да би „ту могло да се деси много више од онога с чим су можда и сами рачунали.“
Сабине Кинкарц
Извор: Дојче Веле
