Све већи издаци за енергенте, инфлација која разједа доходак, тренутно оптерећују мног људе у Немачкој. Та криза може потенцијално да потресе темељ друштва – средњу класу – а поготову њен најнижи слој.
Пуно их је и до сада су добро живели: просветни радници, државни чиновници, занатлије. Друштвена група са средњим примањима је стуб немачког друштва. Постоје разне дефиниције о припадности средњој класи, али би могло да се каже да су то људи који зарађују 80 до 150 одсто просечне плате. За самце је то између 1350 и 3000 евра нето прихода месечно, док би за породице тај прход морао да износи између 2800 и 5000 евра. Та група обухвата укупно 50 одсто становништва. Ова група плаћа највећи део пореза и тиме доприноси обезбеђивању социјалне државе и благостања. Ти људи у правилу имају велико поверење у демократију и доприносе стабилности.
Деценијама се сматра да је вредно труда да се постане део средње класе. Себе у Немачкој делом средње класе сматрају и они који то нису према социо-економским критеријумима – према истраживању Фондације Бертелсман у земљи чак 73 одсто људи сматрају да припадају средњој класи.
„У Немачкој постоји релативно широка средња класа, у коју спада значајан део становништва или којем може припадати ако је вредан и уложи напор. Средина је одувек била тачка према којој су се усмеравале аспирације на статус оних који још не припадају тој средњој класи. То је био интеграциони центар друштва којем се желело припадати“, каже Патрик Захве из Истраживачког центра неједнакости и социјалне политике на Универзитету Бремен. Дуго је средња класа у Немачкој сама по себи била обећање друштвеног успона. Она је то до одређене мере и данас, јер је према статистици Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) – средњи слој у Немачкој нешто већи од европског просека. Али неке земље као што су Данска и Словачка знатно су изнад тог просека. У споменутом истраживању се каже да је за „младе људе све теже да обезбеде место у средњој класи”. Вероватноћа да се домогну статуса са просечним дохотком је за десет одсто мања него деведесетих.
Средња класа је хетерогена
Удео групе са средњим просечним примањима се од 1995. до 2018. Смањио са 74 одсто на 67 одсто. Највеће смањење се десило до 2005. Тај тренд није обухватио целу средњу класу, јер између нижег и вишег средњег слоја постоји разлика у приходу од неколико хиљада евра. И пад у ниже и успон у више друштвене слојеве су се повећали.
„И даље имамо широк и стабилан средњи слој, али се осипа на доњој ивици. Ранији утисак да са добрим стручним образовањем човек има сигуран доходак и једном можда може да купи кућицу, постепено је нестао”, каже Доротеја Шпанагел, директорка Реферата за политику прерасподеле на Економском и социолошком институту (ЊСИ) Фондације Ханс Беклер која је блиска синдикатима.
Уместо вере у обећање успона наступа страх. Кристофер Бутервеге који се бави проучавањем сиромаштва рекао је за немачке медије да сиромаштво одавно није само проблем маргиналних група. Он се појављује и у сасвим нормалним породицама. Рецимо, Друштво за истраживање конзума никада у својој историји није измерила лошију вредност код Немаца када је реч о очекиваном дохотку у будућности.
Страх и бриге
У Саветовалишту за дугове и инсолвентност Дијаконске службе при евангеличкој цркви у Келну је тај страх од немогућности да се изађе на крај са кризом већ стварност. „Позивају нас телефоном запослени у комуналним предузећима да се распитају за курсеве на којима би научили опхођење са људима који су очајни и позивају их уплашено телефоном“, каже стручни референт Саветовалишта Мартин Дебенер. Слична искуства има Мајке Корс из Дужничког саветовалишта: „Видимо да има многих, који су, рецимо, из ниже средње класе, који би иначе сасвим добро пролазили са својом платом, али сада због кредита, великих кирија, високих трошковае енергије и намирница бивају брзо притерани уза зид“.
Нижа средња класа. Дакле људи којии мају око 1400 евра нето прихода месечно. Године 2018. у Немачкој их је било 18 милиона. И социолог Захве види у њима групу коју би инфлација и енергетска криза могли тешко уздрмати.
„Средњи доходак нижег средњег слоја је 40 000 евра, али многи вероватно имају много мање. Дакле, нема много уштеђевине која би могла да помогне да се покрије пораст цена“. И заиста, истраживање Института за немачку привреду (ИЊ) показтује да енергетска криза директно погађа нижу средњу класу. Чим домаћинство издваја више од 10 одсто дохотка за енергију оно важи као „енергетски сиромашно“. Број таквих домаћинстава се од 2021. до маја 2022. удвостручио, и сада износи 41 одсто од свих домаћинстава нижег средњег слоја. То значи да ће велики број људи запасти у тешкоће јер без финансијских залиха дочекују експлозију цена енергије. Захве каже да је задатак политике да не заборави те људе и да им циљано помогне.
Промена слике о себи
Иако ће средњи и горњи део средње класе наредних месеци бити вероватно мање погођени енергетском кризом и инфлацијом, Захве ипак види разлику у односу на раније кризе. Наиме, самосвест тог самоувереног добростојећег стуба друштва могла би се променити.
До сада је део средње класе неговао животни стил који Захве зове „инвестициони статусни рад“. Рецимо, приходи су се инвестирали у сопствени кров над главом. Али због камата и цена у порасту, та опција је доступна све мањем броју људи из средњег слоја.
Према професору Захвеу сада би тај слој могао да промени инвестициони циљ – хумани капитал, односно образовање сопствене деце, уместо материјалног стицања. Припадници средње класе се надају да ће тако деци поново поћи за руком да постигну оно што је одувек било слатко обећање средње класе: благостање, успон и стабилно место у друштву.
Извор: DW
