Дан послије предсједничких избора с правом се морамо запитати – Зашто се толико дуго чекало на пад најтврдокорније Балканске деспотије? Одговарамо.
Чекало се зато што се свим могућим средствима промовисала и штитила држава Црна Гора поистовјећена са Милом Ђукановићем. Чекало се зато што је деспот, духовно сиромашан, непросвијећен идеолошки вођа и предсједник партије једноумља, постао знамен и симбол државе и њене вишевјековне историје.
Онај дио Црне Горе који је још прије 20 година ту идеологију, њеног репрезентанта и баштиника преточио у свој једноставан, искрен и оправдан глас отпора у виду поклича: Мило лопове! ‒ називан је издајницима Црне Горе. Упркос томе тај поклич је све јаче одјекивао по црногорским двориштима, улицама, трговима… Милу није сметао. Био је апсолутно неосјетљив на оно што се о њему мисли, прича, узвикује. Стало му је било да га нико не омета у ономе на што се намерачио. А намјерио се на црногорска богаства стварана стотинама година. Мило их је мало по мало претварао у своје лично богаство. Док је народ скандирао Мило лопове!, Мило се смијуљио и безбрижно пељешио Црну Гору. Јавно изражено народно противљење лоповлуцима Мила Ђукановића, од стране Милових апологета приписивано је дјеловању страних агентура, у првом реду српског и руског свијета и омраженог православља. То што је дуже од двије деценије аполитични народ Црне Горе јавно и гласно причао о ономе што види својим очима притом изговарајући Мило лопове! из немоћи и револта или га из страха у себи тихо шапућући није било довољно да се макар социолози запитају о каквом се друштвеном феномену ту ради. На страну званични државни органи Црне Горе од којих се никада ниједан није заинтересовао за енормну имовину Мила Ђукановића која је народу бола очи.
Чак ни када је чувени магазин Форбс Мила Ђукановића представио као једног од најбогатијих европских политичара процијењујући му имовину на пар стотина милиона долара нијесмо добили никакав подстицај да се запитамо што Милу Ђукановићу уистину значи Црна Гора. Напротив. Парламентарне представнике народа, оног народа који се Ђукановићу могао супроставити само пркосном покличом Мило лопове, културније речено информацијом из Форбса, Ђукановићев режим је поткупљивао, врбовао, свађао, прогањао, хапсио… Све је то одлагало и одлагало и одлагало Милов пад. Додатни негативни фактор је било системско саботирање просвећивања, цивилизовања и хармонизовање црногорског друштва донијетим и недонијетим законима.
За те дуге године трпљења Милове владавине није оправдано рећи да су нам их појели скакавци. Нити су нам их појели скаквци, нити незасите хорде Милових пословних партнера, нити Милу подређени мафијаши, ни шверцери под његовим државним печатом, ни добро плаћени политички покварењаци, аналитичари и демагози …Те нам је године појела неизмјерна бесрамност која се наметнула као узор и стандард црногорском друштву. Без имало стида, грижње савјести и зере срамоте предсједник државе од народа препознат као Мило лопов окићен грбом и заставом, пропраћен апалузима многобројних присталица и свечаним извођењима химне лебдио је изнад свега и свачега у Црној Гори узимајући оно што му треба и уништавајући оно што му смета. Kликтање у славу такве Црне Горе је завршено. Црна Гора није могла остати вјечно таква.
Слоган Да је вјечна Црна Гора осмишљен и лансиран из Миловог партијског штаба доживио је крах другог априла 2023. године. Завршила се вјечност Милове Црне Горе. Побиједила је очигледна Црна Гора у којој ће се афирмисати реалност. Наша реалност.
У духу реалности историјски календар Црне Горе повезиваће други април 2023. године са једним новим слоганом. Тај слоган гласи:
„Држава се срама ослободи, од данас је лопов не предводи“.
Мелодична пјесмица. Лако је упамтити.
Што се тиче визије нове, постмиловске Црне Горе ваљда ћемо се сложити да је од вјечности коју смо својој вољеној држави намијенили важније да се у Црној Гори престанемо изругивати оним законима који постоје од почетка писмености и цивилизације а садржани су и у Божјим заповијестима мултикултуралних и мултивјерских друштава на која и Црна Гора претендује као на своје вриједности.
„Не укради“; „Не убиј“, „Не свједочи лажно против ближњег свога“… током владавине Мила Ђукановића не само да се није поштовало у Црној Гори већ се и пропагирало са највиших државних адреса да та начела представљају заостатак прошлости и да се крађе, убиства, лажна свједочања дешавају свуда и да их ми морамо прихватити као нормалност јер смо друштво у транзицији и на путу борбе за очување сопственог идентитета. Од Милових подржавалаца мали број њих се питао за који идентитет се то бори њихов слављени предсједник. Суштину тог идентититета гледамо последњих мјесеци малтене сваке вечери у саопштењима Специјалног државог тужилаштва и полиције.
Подсјетите се само што су за Милове владавине радили његови људи из врхова Црногорског судства, Тужилаштва, Полиције, Државне безбједности и криминалних кланова с којима су се државне структуре под контролом Мила Ђукановића уортачиле и међусобно испомагале штитећи своја безчашћа заклињањима Црној Гори.
Е па драги гласачи предсједничких кандидата и онога под бројем 1. и онога под бројем 2. , другог априла 2023. године изгласан је крај вјечности Милове Црне Горе. Почиње ваша садашњост, ваше реално животно вријеме у коме ћемо надам се сви заједно или макар једна велика већина приступити лијечењу обољеле Црне Горе.
Атанас Ступар
