Четвртак, 12 феб 2026
Журнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Више
  • ЖУРНАЛИЗАМ
  • СТАВ

  • 📰
  • Архива претходних објава
Font ResizerAa
ЖурналЖурнал
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Препорука уредника
  • Контакт
Претрага
  • Насловна
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Изаберите писмо
  • Десетерац
  • Жива ријеч
  • Контакт
  • Одабир писма
    • Latinica
    • Ћирилица
Follow US
© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Насловна 3Политика

Ковић: Русофобија један од извора србофобије

Журнал
Published: 19. јун, 2023.
Share
Милош Ковић (Фото: Стање ствари)
SHARE

Ковић је истакао да академик Милорад Екмечић, који је најдетаљније писао о србофобији, наводи да су Срби виђени као “пипак те источне хоботнице”, која је усмјерена против супериорне, западне културе и цивилизације

Милош Ковић (Фото: Стање ствари)

Помињање Србије у изразито позитивном контексту у свјетским медијима због недавних изузетних успјеха њених спортиста, призвало је и негативне коментаре читалаца у којима се поново истицао неистинити наратив о српској кривици за Први свјетски рат и несрећу милиона људи, а универзитетски професор Милош Ковић ове појаве објашњава постојањем србофобије чији је један од извора – русофобија.

Ковић је оцијенио за Срну да се чињеница да се Сарајевски атентат данас тумачи не као повод, него као узрок рата, и за то користи терминологија блиска некадашњој аустро-угарској антисрпској пропаганди, може објаснити не само елементарним незнањем, него и србофобијом.

Професор Филозофског факултета Универзитета у Београду навео је да би српска наука и јавно мњење требало да се “помире са чињеницом да србофобија постоји” и да има три основна извора, од којих су религијски и расни историјски најдубљи.

“Уверење да унутар беле расе постоје виша и нижа раса има, нажалост, врло дубоке корене у западној Европи. Највиша раса унутар беле расе били би Германи, после њих романски народи, а на најнижој степеници расистичке лествице били би Словени. И то уверење исповеда западна и средња Европа врло јасно и дефинисано од 18. века, а нарочито у 19. и 20. веку”, рекао је Ковић.

Он је навео да је русофобија трећи извор србофобије, односно озбиљно непријатељство према Русији, нарочито у англосаксонским земљама које од 13. вијека воде крсташке ратове против ове земље, засновано на вјерским и расистичким предрасудама, али и на страху од величине и моћи Русије.

Ковић је истакао да академик Милорад Екмечић, који је најдетаљније писао о србофобији, наводи да су Срби виђени као “пипак те источне хоботнице”, која је усмјерена против супериорне, западне културе и цивилизације.

Милош Ковић, (Фото: Нови Стандард)

“У том смислу Срби су доживљени као претња и лак плен. Стога, све оно што Запад није могао да учини Русији, чинио је Србији, то се понављало много пута. Зато нам све оно што се данас пише и говори о нама толико личи на оно што је писано и говорено 1941, 1914, али и много раније”, нагласио је Ковић.

Он је подсјетио да су узроци Првог свјетског рата били много дубљи и да је сличних атентата прије Сарајевског, такозваних “тираноубистава” било и у другим европским земљама, па нису изазвали рат.

“Реч је о сукобу великих сила крајем 19. и почетком 20. века у коме су старе колонијалне силе као што су Велика Британија и Француска, па и Русија, већ стекле колоније и значајна стратешка упоришта широм света, а појавиле су се Немачка и Италија као новоосноване државе – Немачка 1870, а Италија 1861. године, које су, како су то говорили Немци, тражиле своје место под сунцем и нову поделу света”, рекао је Ковић.

Он је указао да је Први свјетски рат произишао из три велика сукоба међу силама, од којих је први између Њемачке и Француске због покрајина Алзаса и Лорене, које су Нијемци отели Французима у рату 1871. године и Французи су то жељели да поврате.

Други сукоб постојао је између Њемачке и Велике Британије, јер је новооснована њемачка држава постала пријетња по британске интересе, пошто је жељела да господари морима и океанима, што је био домен Велике Британије, а ушла је и у пројекат изградње такозване багдадске железнице од Берлина до Багдада, што је значило да је заинтересована за мезопотамску нафту.

“Tрећи велики сукоб био је између Русије и Аустро-угарске на Балкану. И тај сукоб је у себе увукао све балканске народе, укључујући и Србе. На Балкану је дошло до `вакуума моћи` након слабљења Русије због изгубљеног рата са Јапаном и револуције 1905. године и у тај вакуум се сјурила Аустроугарска”, рекао је Ковић.

Транспарент са протеста, (Фото: Танјуг)

У походу на исток, навео је Ковић, Аустро-угарска је изазвала три велике кризе – Анексиону због БиХ и двије такозване, албанске кризе у којима се сукобила са Србијом, а преко ње и са Русијом, која се у све три кризе повукла.

Аустро-угарска је затим изазвала нову кризу тако што је организовала војне маневре на граници са Србијом у источној Босни, а престолонасљедник Франц Фердинанд дошао је у Сарајево баш на Видовдан, односно, истакао је Ковић, “предузето је све да би Срби па и Руси то схватили као провокацију”.

“Кад је дошло до кризе 1914. године, то је било четврти пут да Аустро-угарска жели да понизи Србију и Русију. Овог пута Русија није била спремна да се повуче и за тај чврст став добила је подршку осталих чланица Антанте. Остало је наравно историја Првог светског рата”, рекао је Ковић.

Он је подсјетио да је Сарајевски атентат био резултат огорчености српске и јужнословенске омладине у БиХ због политичке репресије и терора који је владао, прије свега, против Срба, али и осталих грађана и становника БиХ, који су исповједали српске или јужнословенске идеале.

“У време Бењамина Калаја у БиХ забрањено је постојање Срба. Срби су могли да постоје у приватној сфери, а у јавној су морали да буду Босанци. Tо је био Калајев режим стварања нове босанске нације”, рекао је Ковић.

Он је навео да су Срби битисали у стању крајње социјалне, економске и националне понижености, а Гаврило Принцип је на судском процесу рекао како би млади људи пружили политички отпор да је било било каквог начина да се то учини. “Постојала је алтернатива да се приклоне и поклоне или да пруже отпор. Њима је остао само терор. Tо су прави узроци Првог светског рата и Сарајевског рата”, рекао је Ковић.

Извор: Срна

Share This Article
Facebook Telegram Copy Link
Previous Article „Прекардашило“ – поручили са протеста у Нишу
Next Article Хиландар наставља истраживање о моштима Светог Саве

Избор писма

ћирилица | latinica

Ваш поуздан извор за тачне и благовремене информације!

На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.
FacebookLike
XFollow
YoutubeSubscribe
- Донације -
Ad image

Популарни чланци

Како купити спортски клуб – регионални водич

Пише: Ријад Дуркић Хрватска и Словенија имају уређену регулативу Србија и БиХ још нијесу до…

By Журнал

Реформа образовања у Црној Гори из перспективе философије образовања

Пише: Мр Гордана Крцуновић, савјетница потпредсједника Владе за политички систем, правосуђе и антикорупцију Темељно питање…

By Журнал

О феномену „летећих мајмуна“

У теорији нарцизма, појам „летећих мајмуна“ описује чланове породице, пријатеље, судије, социјалне раднике, јавне службенике,…

By Журнал

Све је лакше кад имаш тачну информацију.
Ви то већ знате. Хвала на повјерењу.

Можда Вам се свиди

ДруштвоНасловна 1ПолитикаСТАВ

Којим свјетовима припадамо?

By Журнал
ДруштвоМозаикНасловна 2Политика

Милови интелектуалци: Иронија? Оксиморон? Апсурд? Клише? Ма свеједно!

By Журнал
МозаикНасловна 4ПолитикаСТАВ

Лекић: Влада треба да има политички основ из 30. августа

By Журнал
КултураНасловна 3

Ктиторов сан

By Журнал
Журнал
Facebook Twitter Youtube Rss Medium

О нама


На овој страници уточиште налазе сви који разум претпостављају сљепилу оданости, они који нису сврстани у разне системе политичке корупције. Не тражимо средњи, већ истинит и исправан пут у схватању стварности.

Категорије
  • Гледишта
  • Други пишу
  • Слика и тон
  • Препорука уредника
  • Десетерац
  • Жива ријеч
Корисни линкови
  • Контакт
  • Импресум

© Журнал. Сва права задржана. 2024.

© Журнал. Сва права задржана. 2024.
Добродошли назад!

Пријавите се на свој налог

Username or Email Address
Password

Lost your password?